VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC
SEMINARSKI RAD
Tema: Analiza ostvarenog finansijskog rezultata preduzeća
Predmet: Analiza poslovanja
Mentor:
Student:
Mr. Jovica Cvetković
Katarina Živković
Br. Indeksa: 11582
Leskovac, 2014
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC
SADRŽAJ
UVOD
1. ANALIZA OSTVARENOG FINANSIJSKOG REZULTATA
2. ANALIZA RENTABILNOSTI
3. RACIA RENTABILNOST
4. ISTORIJA, OSNIVNANJE I DELATNOST ELEKTROPRIVREDE SRBIJE
5. ZAKLJUČAK
LITERATURA
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC
1. ANALIZA OSTVARENOG FINANSIJSKOG REZULTATA
Da bi se ocenila ekonomska opravdanost izvršenja zadatka jednog preduzeća treba analizirati
njegov finansijski rezultat koji je ono postiglo u analiziranom periodu. Ovo ispitivanje treba
da obuhvati:
- Analizu prihoda
- Analizu rashoda,
- Analizu dobiti,
- Anlizu gubitka,
- Analizu rentabilnosti,
- Analizu raspodele dobiti (dobit, porez, neto dobit, raspodelu neto dobiti).
Podaci iz bilansa uspeha služe za sagledavanje uspešnosti poslovanja tj. za ispitivanje i ocenu
zarađivačke sposobnosti preduzeća. Otuda je klasifikacija pozicija računa uspeha, u okviru
pripreme za analizu, podređena ostavrivanju ovog značajnog cilja finansijske analize.
U našem daljem razmatranju računa dobitka i gubitka oblikovan je po metodi ukupnih
troškova (može još i po metodi prodatih učinaka).
Kada se za utvrđivanje rezultata koristi metoda ukupnih troškova bilans uspeha je tako
struktuiran da se iz njega brzo i lako sagledavaju:
• Osnovne vrste prihoda i rashoda (poslovni, fmansijski, vanredni i revalorizacioni),
• Glavni konstitutivni elementi gore navedenih prihoda i rashoda,
• Različiti novo i rezultat tj. sledeći međurezultati: poslovni rezultat, rezultat finansiranja,
vanredni rezultat, revalorizacioni rezultat, rezultat pre oporezivanja i neto rezultat.
Naša zvanična šema bilansa uspeha oblikovana je po metodi ukupnih troškova i propisana je
zakonom i prikazana je u poglavlju o prinosnoj snazi preduzeća. Dobre strane ovakve analize
su što:
a) Pruža direktan uvid u osnovne prirodne vrste prihoda i rashoda i njihove glavne elemente,
b) Sadrži sve međurezultate relevatne za finansijsku analizu,
c) Dobija se kao direktan rezultat finansnijskog knjigovodstva.
Ovo je sa analitičkog aspekta vrlo značajno jer omogućuje brzu i jednostavnu izradu
kratkoročnih bilansa uspeha a samim tim i dinamičku analizu razvoja zarađivačke sposobnosti
preduzeća tokom godine. Loše strane bilansa uspeha sastavljenog po ovoj metodi (metodi
ukupnh troškova) su:
a) Neobezbeđuje izračunavanje a time ni analizu prihoda, rashoda i uspeha po nosiocima
(proizvodima, grupama proizvoda, kanalima prodaje, teritorijama itd).
b) Ne pruža podatke za analizu troškova po organizacionim jedinicama (proizvodnje,
prodaje, nabavke i sl.)
c) Neobezbeđuje informacionu podlogu za konstruisanje i analizu grafikona rentabiliteta.
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC
2. ANALIZA RENTABILNOSTI
Rentabilnost je svakako najkrupniji, najopštiji i najkompleksniji pokazatelj finansijske
uspešnosti preduzeća. On stoji na čelu navažnijih pokazatelja kao što su ekonomičnost,
produktivnost, koeficijent obrta obrtnih sredstava i stepen korišćenja osnovnih sredstava. I
dok:
a) ekonomičnost iskazuje opravdanost utrošaka napravljenih za pojedine učinke;
b) produktivnost-opravdanost uloženog rada za te iste učinke;
c) koeficijent obrta i stepen iskorišćenja kapaciteta-upotrebu obrtnih i osnovnih
sredstava, dotle je rentabilnost kvalitativni pokazatelj izvršenja zadataka u celini.
Ako se usvoji shvatanje da je realizacija izvršenje zadataka, onda rentabilnost treba da
znači racionalnost, odnosno ekonomsku opravdanost realizacije i to vrednosno
iskazanu jer se zbog kompleksnosti ona samo tako može utvrditi.
Rentabilnost je uslovljena mnogobrojinin učincima koji se stvaraju i utrošcina koji se prave
sve organizacione jedinice kao što su:
a) veličina realizacije;
b) veličina i kvalitet faktora za proizvodnju, kao i njihova pravilna upotreba i efikasnost;
c) utrošci koji su napravljeni od strane poejdinih organizacionih jedinica za izvršenje
njihovih pojedinačnih zadataka i učinaka, ali samo u onoj njihovoj veličini u kojoj su
njihovi izvršeni učinci poslužili kao učinak celog preduzeća, tj. za realizaciju,
d) prodajna vrednost priznata od strane potrošača za zadovoljenje njihovih potreba.
Ukoliko se prihvati shvatanje da je rentabilnost merilo kvaliteta izvršenja
zadataka,onda treba utvrditi elemente kojima se ona može najboje prikazati. U tu
svrhu autori uzimaju različite elemente kao što su dobit, akumulativnost, kapital
promet, ukupna aktiva, uloženi rad, fondovi preduzeća i neposredni proizvođači.
Na osnovu ovih elemenata dr Danica Jovanović grupiše razna gledišta za ocenu rentabilnosti
preduzeća.Prema njenom gledištu:
a) rentabilnost se posmatra samo kao odnos dobitka i kapitala;
b) rentabilnost se posmatra kao rentabilnost kapitala i prometa; prvi pokazatelj
rentabilnosti jednak je odnosu dobitka i kapitala a drugi odnosu dobitka i preometa;
c) rentabilnost se ceni kroz rentabilnost sopstvenog kapitala i ukupne aktive;
d) nivo ostvarene rentabilnosti odgovara odnosu dobitka i realizacije sopstvene
proizvodnje po ceni koštanja;
e) rentabilnost se posmatra kroz akumulativnost čega i u čiju korist.
Otuda se razlikuje akumulativnost prometa uloženih sredstava i rada akumulativnost u korist
društvene zajednice, fondova preduzeća i neposrednih proizvođača. U našoj literaturi za
utvrđivanje i izražavanje rentabilnosti, kao brojilac uzimali su uglavnom ovi elementi
kvaliteta proizvodnje: dobit, dohodak, neto produkt, višak produkta, doprinos iz dohotka, čist
prihod, fondovi preduzeća, bruto produkt, ukupan prihod, doprinos društvenoj zajendici itd.
Kao imenilac uzimaju se uložena sredstva, realizacija, utrošena sredstva, prenesena vrednost,
proizvodnja po prodajnoj ceni, proizvodnja po ceni koštanja, troškovi poslovanja, osnovna
sredstva, obrtna sredstva, zarade i dr.
Ovako veliki broj pokazatelja zastupljen je zbog toga što se polazi sa stanovišta da
postoji više aspekata rentabilnosti:
- aspekt društvene zajednice,
- aspekt preduzeća,
- aspekt pojedinih faktora proizvodnje i dr.
