računovodstva, čiji je zadatak da priprema i interpretira informacije finansijskog
računovodstva i analitički obračunava prihode, troškova i rezulate po raznim aspektima
rentabilnosti i ekonomičnosti. U tom smislu, on se izvorno bavi:

Klasifikovanjem troškova prema načinu ponašanja, učešću u formiranju vrednosti,
resursima koji se troše, periodu pripadanja, načinu odredjivanja i sl.;

Grupisanjem troškova prema funkcijama, aktivnostima i procesima, specijalnim
poduhvatima, proizvodima, područjima odgovornosti i drugim aspektima
ekonomičnosti i rentabilnosti;

Raspodelom troškova na kraće vremenske periode, organizacione delove, poslove,
procese, proizvode i drugim poslovnim aspektima kao što su prodajni centri,
prodajne teritorije, kanali distribucije, značajniji kupci, grupe kupaca.

Shodno tome, obračun troškova predstavlja skup načela, metoda i postupaka

utvrdjivanja podataka o prihodima, troškovima i rezultatima u različite svrhe informisanja kao
što su: kratkoročni obračun rezultata, balasniranje zaliha i rezultata, periodično planiranje i
kontrolu, odlučivanje, formiranje cena, stimulativno nagradjivanje i sl.

Definicija obračuna troškova kako da bude sveobuhvatna, bila bi: obračun troškova je

analitički raščlanjen bilans uspeha preduzeća prema različitim aspektima rentabilnosti i
ekonomičnosti, koji, pri tom, obezbeđuje određivanje i bitno drugačijih mera uspeha od onih
koje direktno proizilaze iz mera uspeha preduzeća kao celine, odnosno odredjivanje
performansi kako finansijskog tako i nefinansijskog karaktera.

Sadržaj obračuna troškova

Shodno prednjem poimanju sadržina obračuna troškova organizovanog na sopstvenom
sistemu računa – kontnom planu – sa odlikom knjigovodstvene potpunosti proteže se na:

Preuzimanje troškova preduzeća od finansijskog računovodstva o njihovo
rasporedjivanje po mestima;

Obračun izmedju mesta troškova i alokacija troškova na nosioce uspeha u skladu
sa odgovarajućim sistemom obračuna troškova;

Kalkulaciju cene koštanja nosilaca troškova;

seminarski rad iz informacionih sistema u računovodstvu

Obuhvatanje stanja i kretanja zaliha nedovršene proizvodnje, poluproizvoda i
gotovih proizvoda, odnosno zaliha učinaka i to analitički do nivoa dobitnih
centara, grupa proizvodjača, redje do nivoa pojedinačnih proizvoda;

Preuzimanje prihoda od prodaje proizvoda i usluga i obračun periodičnog
poslovnog rezultata analitički do nivoa dobitnih centara, grupa proizvoda,
značajnih proizvoda tržišta ili sličnih aspekata planiranja i kontrole troškova i
rezultata po navedenim aspektima.

Sa takvom svojom sadržinom, obračun troškova predstavlja analitilki raščlanjen bilans

uspeha preduzeća prema različitim aspektima i rentabilnosti i ekonomičnosti. Shodno tome, u
obračunu troškova moguće je jedan isti oblik rezultata analitički interpretirati po relevantnim
osnovama, ali i zahvaljujući razvijenim sistemima obračuna troškova, utvrdjivati razne oblike
rezultata kao poluga i instrumenata upravljanja.

Troškovi - ključni element obračuna troškova

Troškovi su ključni elemenat obračuna troškova. U kalkulativnom smislu troškovi

predstavljaju u novcu izražena trošenja sredstava i rada koja su neophodna za obavljanje
proizvodnje i drugih poslovnih funkcija vezanih za proizvodnju. U tom smislu pod
troškovima se smatraju i izdaci u novcu iza kojih nema nikakvog naturalnog trošenja, ali su
uslovljeni obavljanjem redovne delatnosti preduzeća. Iz ovakvog poimanja troškova
proizilazi: da su troškovi novčani iznos utrošaka, da su vezani za nosioce i da su element
kalkulacije, odnosno cene koštanja učinaka. Ove tri karakteristike troškova moraju se uvek
uvažavati kada se izučava problematika obračuna troškova.

Troškovi u obračunu troškova su istovremeno uži i širi pojam od rashoda u

finansijskom knjigovodstvu i zvaničnom bilansu uspeha. Predmet obračuna troškova su
redovni poslovni rashodi. Finansijski, neposlovni i vanredni rashodi ne mogu biti predmet
obračuna troškova jer nemaju karakter troškova. Oni se sastoje iz dva dela i to:

1. Finansijski i neposlovni rashodi čiji cilj nije proizvodnja i prodaja proizvoda i

usluga kao što su:

Rashodi kamate,

Rashodi ili gubici po osnovu finansijskog učešća u drugim preduzećima,

Rashodi osnovnih sredstava datih u zakup i gubici po osnovu prodaje osnovnih
sredstava ispod knjigovodstvene vrednosti,

Rashodi na ime pokrića gubitaka drugih poslovnih jedinica,

seminarski rad iz informacionih sistema u računovodstvu

Klasifikacije troškova

Troškovi kao elemenat obračuna troškova u proizvodnim preduzecima dolaze do

izražaja kroz njihovu klasifikaciju na različite načine gde se jedni isti troškovi svrstavaju u
relevantne grupe u okviru pojedinih faza obračunskog postupka, kao i po različitim fazama
toga postupka. Klasifikacija troškova vrši se zavisno od ciljeva obračuna troškova. Tako su na
primer, potrebe planiranja i kontrole uslovile podelu troškova na standardne i stvarne, zatim,
potrebe bilansiranja zaliha i rezultata preduzeca kao celine uvažavaju podelu troškova na
njihove prirodne vrste, zatim podelu na direktne i indirektne troškove kao i podelu na
troškove proizvoda i troškove perioda. Potom, politika prodajnih cena kao i potrebe
racionalnog upravljanja uslovile su pojavu fiksnih i varijabilnih troškova. Isto tako, zahtevi
razgraničavanja odgovomosti pojedinaca, kao značajne osnove efikasnosti upravljanja,
uslovili su podelu troškova po užim organizacionim delovima preduzeća i drugim aspektima
ekonomičnosti i rentabilnosti. Najzad, altemativno odlučivanje zahtevalo je poznavanje
marginalnih troškova i sl.

U tom kontekstu, u cilju postavljanja dobro organizovanog i fleksibilnog obračuna

troškova neophodno je nešto reći o svim pomenutim podelama troškova odnosno o:

prirodnim vrstama troškova,

troškovima funkcionalnih područja,

fiksnim, varijabilnim i mešovitim troškovima,

troškovima proizvoda i troškovima perioda,

direktnim i indirektnim troškovima i dr.

Pojam troškova i rashoda

Troškovi su vrednosno izražen utrošak faktora procesa rada u vezi stvaranja određenih

učinaka. Svaki trošak ima svoju količinsku i cenovnu komponentu. Količinska komponenta
pokazuje količinu utrošenog faktora procesa rada, a cenovna komponenta stvarnu nabavnu
cenu utrošenog faktor procesa rada.

Evidencija troškova u finansijskom knjigovodstvu vrši se u glavnoj knjizi i u

dnevniku. Za evidentiranje troškova predviđena je klasa 5 – rashodi (po metodi ukupnih
troškova svi troškovi nastali u tekućem periodu ujedno predstavljaju i rashode).