Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне
информатичаре- Сирмијум
Сремска Митровица
Семинарски рад из предмета:
ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ
Тема: Одабрани спорт :Пливање
Професор ментор:
Студент:
Др Дејан Савичевић, проф. Ања Вујчић
бр.индекса :20/18-ДЛ
Сремска Митровица,април 2019. год.
1. УВОД
Појам пливање подразумева способност човека да се одржи на месту или креће по
површини воде покретима сопствене локомоције. Пливање као физичка активност
побуђује интересовање људи различитог узраста. Постоје они који уче и усавршавају
спортске технике пливања у циљу учешћа на неком такмичењу и они који пливање
желе да науче ради рекреације у води. Слично другим видовима физичког вежбања и
пливање има своје карактеристике, којима утиче на морфолошки, функционални,
биомоторички, психолошки и интелектуални развој. Пливач обавља своју физичку
активност у воденој средини, у којој се тело налази у нестабилном положају. Ово
захтева да човек у таквим околностима користи већи број различитих покрета, тако да
у води долази до кретања и оних делова и у оним зглобовима који су на сувом мало
или нимало активни, што позитивно утиче на развој одређених органа и система у
организму. Кретање кроз воду се обавља активирањем скоро свих делова тела, а
посебно радом руку и ногу, што има одређен позитивни утицај на развој организма и
појединих његових система и органа. Пливање и боравак у води, без обзира на
спортску активност, челичи организам деце и одраслих. Честе промене спољне
температуре и температуре воде активирају терморегулациони и заштитни механизам
организма. Као резултат тога повећава се отпорност организма на разна обољења.
Пливање је стандардни олимпијски спорт од почетка модерних Олимпијских игара. На
предлог француског хуманисте и оснивача модерних олимпијских игара, Пјер де
Кубертена, пливање улази у програм олимпијских игара, које су касније највише
допринеле даљем напретку и популарисању спортског пливања. Међународна
пливачка федерација (ФИНА) основана је 1908. године са задатком да организује и
руководи значајним међународним такмичењима у пливању. Првенство Европе и
друга европска такмичења организује и реализује Европска лига пливања (ЛЕН), која
је основана 1926. године. Прво званично светско првенство у пливању организовано је
1973. године у Београду.
-Краул
Краул представља најбржи начин кретања човека у води. Поред тога што је најбржа
техника пливања, краул је и један од најпопуларнијих начина пливања и представља
основу за леђни краул. Кретање у краулу се остварује непрекидним и наизменичним
покретима руку и ногу, синхронизовани са дисањем. Ноге, вршећи покрете навише и
наниже, увек се налазе у води, док руке веслају кроз воду од напред према назад, а
враћају се по нови завеслај кроз ваздух. Тело у овој техници пливања је готово у
хоризонталном положају у односу на водену површину, јер се теоретски тада јавља
најмањи отпор. Међутим, техника дисања и пребацивања руку кроз ваздух
условљавају известан нагиб тела у односу на воду. Приликом пливања спринтерских
деоница, труп, рамена и глава су више уздигнути из воде, док је код споријег пливања
на средње и дуге пруге тело више уроњено у воду. За време рада руку, нарочито за
време удаха, долази до извесног гибања рамена око уздужне осе тела. Гибање рамена
ефикасно утиче на динамику напредовања у води, јер руке за време моторне акције
долазе у најпогодније положаје за стварање хидродинамичке силе. Ипак, ова гибања је
потребно свести на минимум и не би требало дозволити да се преносе на кукове, јер се
тако ремети рад ногу. У техници краула глава је мало подигнута према горе, до нивоа
косе и ушних шкољки. Глава не сме бити ни превише подигнута ни превише уроњена,
јер се тиме повећава сила чеоног отпора. Пошто је лице уроњено у воду, пливач врши
издисај у води, а удисај на тај начин што главу окреће на страну, како би ослободио
уста из воде.
Слика 1.- Краул
-Леђни краул
Техника леђног краула је, по свом извођењу, блиска краул техници. И у овој техници
пливач наизменично ради рукама и ногама. Леђни краул се, у односу на друге технике
пливања, разликује положајем тела, јер су леђа окренута дну, и техником дисања, које се
реализује ван воде. Иако многи сматрају да је леђни краул једна од лакших техника, јер је
дисање олакшано, ипак се леђни краул у свом спортском облику сматра тежом техником.
Рад руку је ограничен услед положаја тела и мање флексибилности раменог појаса у том
положају. Због тога се у процесу увежбавања ове технике (код паралелног начина
обучавања) рад руку ставља пред крај процеса обучавања пливачких техника. Рад ногу је,
такође, сличан раду ногу код краула. Ноге се наизменично, без застоја крећу кроз воду
навише и наниже, са основном разилком што је кретање ногу навише наглашеније. У
леђном пливању тело се налази готову у хоризонталном положају у односу на површину
воде. Вода допире до ушију, испод подбратка. Ноге су уроњене нешто дубље, јер би
иначе, при ударцу, стопала излазила из воде. Због тога је угао нагиба нешто већи него у
краулу, али се смањује са повећањем брзине. Као и код краула, долази до гибања око
уздужне осе тела. Ово гибање омогућује боље пребацивање рамена преко таласа које
ствара пливач.
Слика 2. – Леђни краул.
