Alkani i cikloalkani

Alakani
Alkani su zasićeni ugljovodonici, tj. oni koji ne poseduju višestruke veze između atoma ugljenika. Razlika između metana i etana je samo u jednoj CH2 grupi. Razlika između svakog sledećeg alkana je takođe u jednoj CH2 grupi. Takav tip hemijskih jedinjenja čiji se susedni članovi razlikuju za pojednu grupu (u ovom slučaju za CH2 grupu) naziva sehomologi red
Skelet ugljenikovih atoma alkana može da bude:
Prost Razgranat Cikličan

Ime zasićeni ugljovodonici potiče od činjenice da alkani ne podležu nikakvoj adicionoj reakciji. Alkani su dosta hemijski nereaktivni, podležu reakciji samo u ekstremnim slučajevima (visoka temperatura i pritisak). Generalno se izdvajaju tri tipa reakcije kojima podležu alkani:
1.sagorevanje (može biti: potpuno – produkti su ugljen dioksid i vodena para i nepotpuno produkti su mešavina vodene pare, ugljen monoksida i čađi
CH4 + 2O2 → CO2 + 2H2O
2. halogenovanje ugljovodonika – U prisustvu sunčeve svetlosti ili visokih temperatura (preko 300 °C alkani stupaju u reakciju sa halogenim elementima i daju hemijska jedinjenja kod kojih su atomi vodonika zamenjeni hlorom ili bromom.
• CH4 + Cl2→ CH3Cl + HCl
3. Krakovanje (piroliza) alkana – Na temperaturama višim od 500 °C (u odsustvu kiseonika) alkani se razlažu (raskidaju se C−C i C−H veze). Npr. iz etana se dobijaju eten i vodonik. Alkani sa većim brojem ugljenikovih atoma se mogu razlagati na više načina: (etan)