Alternativna goriva

UVOD

Alternativna goriva su materijali koji imaju visoku kalorijsku vrednost, tako da mogu da se koriste, kao energenti umesto prirodnih fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas).
Od alternativnih goriva najviše se koriste poljoprivredna biomasa, drvo, piljevina pretvorena u brikete i palete, guma i biodizel, ali taj potencijal koji bi mogao doneti značajne ekonomske i ekološke koristi još nije dovoljno iskorišćen.

U našoj zemlji je procenjeno da je potencijal biomase od oko 2,4 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, od čega oko milion tona drvne i 1,4 miliona tona poljoprivredne biomase. Neka industrijska postrojenja u našoj zemlji koriste sopstvenu biomasu, razna poljoprivredna gazdinstva, pilane i fabrike uglavnom koriste drvnu biomasu, neke uljare koriste ljuske suncokreta i silosni otpad kao alternativno gorivo za proizvodnju i zbog toga imaju velike uštede.
Neki otpadni materijal ne može se koristiti kao alternativno gorivo. Da bi bili korišćeni kao gorivo, otpadni materijali moraju da imaju ujednačenu toplotnu moć, mali sadržaj vode, ograničeno prisustvo jedinjenja hlora u sumpora i naravno uz odgovarajuću granulaciju kada se radi o čvrstim otpadima. Kao goriva nikako se ne mogu koristiti:
– Eksplozivne supstance,
– Radioaktivni materijal,
– Infektivni medicinski otpad,
– Otpadni materijal sa visokim sadržajem hlora itd.
1. OTPAD KAO GORIVO

Čovek je jednio biće na planeti koje stvara otpad. Zbog sve većih količina i štetnosti po okolinu, otpad se smatra jednim od najznačajnijih ekoloških problema savremenog sveta. Sam čovek je svojim aktivnostima odlučujući činilac u promeni životne sredine. Sve te aktivnosti su povezane sa zadovoljavanjem životnih potreba.

Pošto su količine otpada ogromne, mora se raditi na tome da se taj otpad iskoristi što je više moguće kao alternativno gorivo.

Otpad kao gorivo – Neki industrijski procesi i postrijenja za proizvodnju energije rade pod uslovima koji dozvoljavaju korišćenje otpada visoke toplotne moći umesto konvekcionalnog goriva. Najčešći primer je proizvodnja cementa, gde visoke temperature i dugo vreme zadržavanja obezbeđuju potpuno sagorevanje otpada. Tipčni otpad koji se spaljuje u ovim procesima uključuje komunalni otpad, gume, utrošene rastvarače, otpad iz rafinerija, mesno koštano brašno i dr. Termoelektrane i gradske toplane koje služe za snadbevanje gradova toplotnom energijom takođe mogu predstavljati značajne infrastrukture za sagorevanje otpada. Direktiva EU o spaljivanju otpada takođe propisuje dozvoljene granične vrednosti emisije za postrojenja koja koriste alternativna goriva.