Analiza neiskorišćenih internih resursa u preduzeću u funkciji optimizacije finansijskog položaja kompanije

UVOD

Da bi preduzeće strategiju svog razvoja moglo da zasnuje na sopstvenim snagama i potencijalima, neophodno je vrsiti kontinuirano istraživanje, praćenje i mobilisanje unutrašnjih rezervi u preduzeću koje su neiskorišćene. Za menadžment preduzeca od neprocenjivog znaćaja je svaka informacija koja upućuje na izvore koji leže u resursima kojima preduzeće raspolaže, a nisu iskorišćeni.
Preduzeća u nasoj zemlji raspolažu neiskorišćenim unutrašnjim resursima, ali ovom problematikom su tek od skoro počela da se bave, dok su razlozi za zapostavljanje istih zaliha koje su vec postojale u preduzecu opstepoznati. Naime zaintereovanost za analizu internih resursa javila se jer je postojala mogućnost, koja je bila podržana od strane mnogih političkih faktora, a to je bilo beskrajno zaduzivanja kod finansijskih investitora.
Danas je preduzećima uskraćena mogucnost beskrajnog kreditiranja, a i uzimajuci u obzir sve probleme koji su se u međuvremenu pojavili, menadzment preduzeca se sve vise “okrece“ ka istrazivanju neiskoriscenih rezervi kako bi ih locirali i mobilisati.
I pored svih navedenih razloga, ekonomsku efikasnost privređivanja treba „učvrstiti“ promenama u vlasnickoj strukturi i modernim menadžerskim odnosima. Ali kod nas preobrazaj drustvene sredine u privatnu u zanatnom delu privrede još nije ni započet, a u ovom malom delu privrede gde je to i učinjeno, urađeno je, u velikom broju slučajeva na neadekvatan način: preduzeća najčešće smo radi formalnosti menjaju pravni oblik.
Posledice ovog načina privatizacije društvene svojine ogleda se u odsustvu bilo kakvog interesovanja vlasnika kapitala, bilo da se radi o domaćim ili o stranim vlasnicima kapitala.
Proces tranzaicije bi se dinamizirao, a samim tim bi se privuklo interesovanje vlasnika privrednog kapitala, jedini uslov da se ovo ostvari je da preduzece sam proces tranzicije ne bi trebalo da započne pre kvalitetne analize neiskorišćenih unutrešnjih resursa. Mnogim inostranim vlasnicima kapitala jedini uslov za investiranje u naša preduzeća je bio da im bude prezentovana detaljna analiza svih paspolozivih potencijala tih preduzeća, tj. svih unutrašnjih rezervi kojima oni paspolažu. Tamo gde potencijalni ulagači nisu naišli na ovakve informacije, u većini slučajeva su odustajali od bilo kakvog vida investiranja u takva preduzeća.
Istrazivanje unutrašnjih rezervi mora se vršiti uz pomoć jednog naučno-fundiranog sistema analize od koga zavisi uspeh neprekidnog nalaženja neiskorišćenih unutrašnjih rezervi. Postoje brojna mesta u preduzecu gde možemo „pronaći“ neiskorišcene unutrašnje rezerve, identifikovaćemo sledeće zone istraživanja:

• analiza neiskorišćenih unutrašnjih rezervi u korišćenju radne snage;
• analiza neiskorišćenih unutrašnjih rezervi u korišćenju sirovina i materijala;
• analiza neiskorišćenih unutrašnjih rezervi u korišćenju osnovnih sredstava;
• analiza neiskorišćenih unutrašnjih rezervi u procesu proizvodnje;

Kada se u preduzecu izvrše ove analize dobijaju se relevantne informacije, koje će imati presudni značaj na to da li će ta preduzeća uopšte ući u proces tranzicije ili će inicirati da mnoga preduzeća nemaju perspektivu i da će im predstojati postupak „likvidacije“.