Analiza romana Derviš i smrt

Ahmed Nurudin piše ispovest kada ima već 40 godina, odnosno u vreme kad je ,,čovjek još uvek mlad da bi imao želja, a već star da ih ostvaruje“. On piše jer oseća potrebu da iskaže šta ga muči, da se ispovedi papiru u samoći. Želi da oslobodi sav svoj teret i bol zbog životnih promašaja, pogrešnih odluka, bolnih iskustava. Takođe, da ispriča svoju životnu priču kako bi bolje upoznao i shvatio sebe.
Tako mu se u mislima javila reč koje se plaši: pobuna. A ta pobuna ima veze sa hapšenjem brata Haruna, koji je ubrzo zatim i pogubljen. Hapšenje Haruna je prekretnica u životu šejha mevlevijskog reda, tj. derviša Ahmeda Nurudina, jer ništa posle više nije bilo isto. Ahmed je počeo tako drugačije da shvata život i ljude, da uviđa nedovoljnost i krutost islamske dogme za razumevanje sveta u kome živi.