Anri Fajol: Opšti i industrijski menadžment Mogućnosti implementacije saznanja u bezbednosnom menadžmentu

ANRI FAJOL – OTAC MENADŽMENTA
Jedno vreme se smatralo da je Amerika zemlja iz koje potiče menadžment. To se vezuje za 1886.
Godinu kada ga je Henri Taun predsednik amerićkog društva opisao kao potrebu da se ostvare
najbolji rezultati, do kojih se može doći ukoliko rad bude pod kontrolom osoba koje su dovoljno
stručne i poseduju znanje iz svih bitnih oblasti. Iz ovog razloga nastanak menadžmenta se vezuje
za Frederika Tejlora jer je on prvi primenjivao naučne metode za racionalizaciju i povećanje
produktivnosti rada. On je, radeći kao inženjer, proučavao organizaciju u nastojanju da je
unapredi. Stvorio je čitav pristup pomsatranja menadžmenta kroz normiranje i oblikovanje
radnog mesta. Četiri preduslova za njegov pristup svode se na naučno biranje ljudi, obučavanje
radnika na naučnim osnovama, motivisanje zaposlenih i uklapanje čoveka u njegovo radno
mesto. Dokazivao je i pokazivao da ispunjenjem ovih preduslova produktivnost ostvaruje
značajan skok, a radnici ulažu više od pukog mehaničkog rada. Ako se dublje zađe u tematiku
može se primetiti da prvi temelji menadžmenta ipak se nalaze u Evropi. Delo Francuza Anrija
Fajola “Opšti i industrijski menadžment” objavljeno je 1916. Godine u Parizu. Istoimena knjiga
je dosta kasnije objavljena u Americi, interesantno je to da je ova knjiga u Beogradu objavljena 4
1920. Godine, dok je Tejlorova knjiga objavljena tek 1967.godine. ukoliko se pristupi detaljnom
čitanju knjige može se primetiti da je Anri Fajol u svojoj knjizi mnogo detaljnije opisao sve
aspekte funkcije administracije u preduzeću i tako postavio osnove današnjeg menadžmenta.
Fajol se mnogo sveobuhatnije bavio konkretnim pitanjima menadžmenta i organizovanja
preduzeća kao jedne celine sa svim svojim elementima. Njegovi najvažniji doprinosi sastoje se
od: definisanja funkcije u preduzeću, opis menadžerske funkcije, određivanje potrebnih
sposobnosti za obavljanje funkcija, opis četrnaest principa, opis pet elemenata administracije:
predviđanje, organizacija, komandovanje, koordinacija i kontrola. Zbog svih ovih doprinosa Anri
Fajol se smatra ocem menadžmenta.
DEFINICIJA ADMINISTRACIJE
Svi radovi koji postoje u kako industrijskim tako i u bezbednosnim organizacijama mogu se
podeliti u 6 funkcija, a to su: tehnička funkcija koja predstavljaju primenu tehničkih i tehnoloških
znanja kad je u pitanju bezbednost lica i objekata( Zorjana), komercijalna funkcija koja je takođe
veoma značajna jer bez obzira koliko neko dobro obavlja poslove bezbednosti lica, objekata
gotovo je nemoguce znati za to ukoliko oni nisu dobro publikovani javnosti i budućim klijenitma.
(Zorjana) Koliko god je moguće treba predvideti unapred sve i u tom pravcu stvoriti kombinacije
i veze. Sledeća svakako bitna je finansijska funkcija, ništa se ne može sprovesti bez nje, jer je taj
finansijski aspekt neophodan za bilo kakave aktivnosti u organizaciji. Mnoge organizacije nestaju
sa tržista jer ne uspevaju da dobro isplaniraju svoje rashode koji svakako moraju biti niži od
prihoda da bi se moglo reći da organizacija posluje sa pozitivnim saldom.(Zorjana) Kada
govorimo o sledećoj a to je bezbednosna funkcija svaka organizacija tako i ona koja se bavi
bezbednošću mora dobro da zaštiti sopstvenu imovinu ( u koju spadaju objekti, oprema, tehnička
sredstva, zemljište i sl.) od svih mogućih negativnih aktivnosti kao sto su: krađe, požari,
elementrarne nepogode. Ovo je veoma značajna funkcija i može se porediti sa psom čuvarom
koji nikad ne spava, tu spadaju mere predostrožnosti koje moraju da misle i nekoliko koraka
unapred.(Zorjana) Računovodstvena funkcija može se porediti sa čulom vida organizacije, jer
ona treba da nam u svakom trenutku pokaže u kakvoj je stanju preduzeće, gde ide i kako stoji.
Ova funkcija nam daje obaveštenje o ekonomskoj situaciji organizacije. Poslednja je
administrativna funkcija, ali nikako najmanje bitna.