Automatski vodjena vozila

Automatski vođena vozila ili transportna sredstva bez vozača

1.    Opšti pojmovi vezani za automatski vođena vozila

Automatski vođena vozila su vozila kojima se upravlja na automatski način, primenom različitih sistema vođenja, na primer: lasersko vođenje. Ova vozila eliminišu potrebu za vozačem, pa zapravo predstavljaju mobilne robote. Najčešće se upotrebljavaju u industriji, ali ekspanzijom njihovog razvoja, sada imaju primenu u gotovo svim oblastima.

Kod rada niza sredstava sa cikličnim dejstvom, u velikoj meri je značajan uticaj ljudskog faktora na efikasnost i tačnost rada tokom realizacije pojedinih delova ciklusa. To utiče kako na vreme (delova i/ili celog ciklusa), tako i na pouzdanost rada, raspoloživost sredstava, nivo grešaka u radu.

Iz tog razloga su se tražila sredstva koja mogu da redukuju ili eliminišu ovaj uticaj. Jedan od rezultata je rezultirao danas već relativno širokim spektrom sredstava sa automatskim upravljanjem – automatski vođenim vozilima.

Počeci ovih rešenja su se javili još početkom 50-ih godina XX veka. Prva rešenja su primenjivana kod vučnih vozila sa prikolicama, kao alternativa za realizaciju transportne funkcije vozila sa vozačima.

Može se reći da uvođenje automatski vođenih vozila predstavlja jedan od najznačajnijih kvalitativnih pomaka u automatizaciji transportnih operacija u proizvodnji, na montažnim linijama, skladištima, robno-transportnim centrima, bolnicama i terminalima. Shodno ovakvom spektru mesta primene i ulozi, danas obuhvataju široku familiju različitih tehničko-eksploatacionih rešenja.