ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема
:
БЕРЗЕ
Студент:
Ментор:
БЛАЦЕ, 2017
Берзе
~ 4 ~
1. ПОЈАМ БЕРЗЕ
У литератури и пракси наилази се на велики број различитих дефиниција,мишљења и
ставова по питању ,,шта је берза“'.
Берза најпростијим језиком представља место где се
сусрећу понуда и тражња за тачно одређеном робом,у тачно одређено време и на
тачно одређеном месту.
1
Могло би се рећи да, када је берза у питању,постоји много тога
,,тачног“ што је истина јер то представља њену главну особину која је разликује од свих
других неформалних сусретања понуде и тражње.
Берза је самостална и специфична институција. Дефинише се као организовани простор у
физичком и пословном смислу на којем се по строго утврђеним правилима тргује
хартијама од вредности,новцем,девизама,акцијама,итд. Берза је организовано тржиште
капитала на коме се тргује стандардизованом робом и по унапред одређеним условима.
Берзе су дужне да у свом пословању обезбеде законито обављање трговине,заштиту
интереса учесника,поштовање правила понашања учесника,информације за јавност и
учесницима значајним за рад берзе. Организоване су по систему концентрисаних кругова,
чији је центар сама берза са својим слободама, први круг су овлашћени посредници који
имају право да закључују послове на берзи, а други то чине преко њих.Сваки следећи круг
има мања овлашћења.
Берза је простор на коме се тргује дугорочним финансијским инструментима и налази се у
власништву државе или учесника у берзанској трговини. Она је веома организована
институција са специфичним начином рада и деловања.Берза је институција са јавним
овлашћењима, што значи, да доноси обавезујућа правила берзанске трговине за учеснике
и да врши контролу њиховог испуњавања. Берзу могу да оснују држава и правна лица која
имају дозволу за обављање делатности брокерско – дилерског друштва.
За оснивање берзе потребни су субјективни,материјални и кадровски услови. Роба као
предмет берзанске трговине може да буде ако је има у великој количини и ако је
стандардизована и типизирана.Берза се оснива као А.Д. или Д.О.О. На самом почетку
берза се често поистовећивала са пијацом,а основно правило је гласило ,,увек на истом
месту и у исто време“. Развој компјутерске технологије условио је замену наведеног
правила новим које следи берзанску трговину: ,,стално и свуда“.
1.1 Историјат берзи
1
Петровић. Р, „Берзе и берзанско пословање”, Прометеј, Београд, 2009. стр.27.
Берзе
~ 5 ~
Развој берзи и трговања на њима последица је развоја конкретног тржишта. Берза је
настала спонтано, из самог тржишта, односно из његових потреба. Из тог се разлога
настанак, ширење и развој берзи и пословања на њима поклапа са ширењем и освајањем
нових тржишта, како просторно, тако и технолошки.
Берза је термин који је настао још у XV веку и овај се термин веже за улогу коју је имао
двор породице Van de Burse у Брижу у Белгији,на чијем грбу су се налазиле три кесе са
новцем.У XV веку имамо прве организоване берзе са редовним састанцима,где су
одседали трговци и закључивали трговачке послове. Прве трговачке послове склапали су
само пријатељи породице Van de Burse управо због тога што се у почетку трговало на
поверење и реч. Касније се тај круг ширио на пријатеље пријатеља. Претходница
савремених берзи јесу сајмишта и тргови који су окупљали велики број људи,велика
понуда робе,понуде и тражње.
2
Развојем градова и индустријске производње наметнула се потреба развоја
трговине.Самим тим су и понуде и тражње за робом на тим сајмовима порасле па су
трговци почели да тргују на основу узорака робе. На овај начин трговина је олакшана, а
заказивани су посебни састанци на којима се трговало. Испочетка су тим састанцима
могли присуствовати само одређени трговци који су испуњавали одређене услове.То
представља сами почетак организовања берзи. То значи да трговински послови који су се
јављали као потреба, доводе до настанка берзи како би се на лакши и сигурнији и
организованији нацин обављала трговина. На берзи су се састајали купци и продавци,
погађали око цене и сами утврђивали услове и начин плаћања.
Даљим развојем трговине, сусрети између трговаца постају све чешћи и редовнији, где
није могао да дође ко хоће, већ ко испуњава одређене услове. У то време одређују се
стандарди и критеријуми , како за учеснике на берзи, тако и за робу којом се тргује.
Трговина се ограничава на мали број важних производа. Приступа се стандардизацији
роба, што омогућава олакшано обављање трговинских трансакција и онда кад она није на
тржишту и кад је трговац нема, јер је сигурно да ће моћи да набави робу познатог
квалитета. Док су се сви елементи берзанског пословања склопили у једну целину и
формирали берзу коју ми познајемо, прошло је доста времена, а прича о берзи, као начину
организовања и уношења реда и правила у трговање, много је старија.
1.2 Елементи берзе
2
www.psinvest.rs
Берзе
~ 7 ~
Све берзе функционишу на истим принципима, тако да поделу берзи можемо вршити само
према материјалу којим се на берзама тргује. Према том начину поделе разликујемо три
основне групе берзи
3
:
финансијске берзе
- на којима се тргује финансијским инструментима, као што су
акције и обвезнице, а међу ове берзе спадају и валутне берзе;
робне берзе
- на којима се тргује робама, мада се данас најчешће и робама тргује
коришћењем финансијских инструмената који у основи (подлози) имају робу,
мешовите или опште берзе
– оснивају се на мањим тржиштима, имају мањи обим
трговања појединачним тржишним материјалима, могу да организују трговања
финансијским инструментима и робама.
Берзе се даље деле :
1.
према врсти артикла којим се на њима тргује
на:
берзе хартије од вредности., (ефектне берзе) тржиште капитала
девизне берзе где се усклађује понунда и тражња девиза и утврђује девизни курс
валута
робне или продуктивне берзе као тржиште одређених типизираних производа
берзе услуга као тржиште осигурања и изнајмљивања бродског простора.
2.
према облику пословања
на:
берзе за промтне (спот, каса) послове и
берзе за терминске и специјалне терминске послове (фјучерси, свопови, опције)
3.
према присутности
на:
берзе на којима су учесници присутни
компјутерске берзе
4.
према седишту
на:
иностране
домаће.
5.
према предмету пословања
:
3
Дугалић В., Штимац М., Основе берзанског пословања”, 2006. Београд, стр. 35.
