Glodanje je postupak obrade skidanja strugotine koji se obavlja sastavljenim alatima, tj.alatima s
više jednakih oštrica- glodalima. Sve oštrice glodala nisu istovremeno u zahvatu,već samo njihov
manji deo. Glodanje je složenija operacija od većine drugih (npr.tokarenje, brušenje…), ne samo
zbog većeg broja oštrica nego i zbog promenjivog preseka strugotine za vreme dok jedan zub
izvodi obradu.

Glodanje je najrasprostranjeniji način obrade metala i njime se na razne načine mogu tačno
obraditi ravne i oble površine, zubni i vijčani profili i navoji. Ovim postupkom obrade postiže se
visoka proizvodnost mašinske obrade i široka iskoristivost u serijskoj i masovnoj proizvodnji.
Kao osnovnu karakteristiku tog procesa možemo istaknuti da zubi glodala dolaze u dodir sa
predmetom jedan za drugim, a opterećenje svakog zuba za vreme rada jako se menja od trenutka
početka rezanja do trenutka izlaska zuba iz materijala.

Izvodi se na alatnim mašinama glodalicama pri čemu glavno gibanje koje uvek izvodi alat, a
smicanje i dostavno gibanje u pravilu izvodi radni sto. Kod novijih strojeva dostavno gibanje
često izvodi alat, koji ponekad izvršava čak i smicanje. Ovom obradom postižu klase hrapavosti
od N5 do N12, odnosno srednje aritmetičko odstupanje profila Ra od 0,4 do 50μm

slika 1. Obrada glodanjem

2.1 Vrste glodanja

Prema delu glodala kojim obrađujemo operacije glodanja možemo podeliti na:

Obimno glodanje

Materijal se obrađuje obodom glodala. Koristi se kod obrade ravnih i zakrivljenih ploča. Vrlo
malo zuba je istovremeno u zahvatu, obično jedan ili dva što uzrokuje veća naprezanja i vibracije
i samim tim i nekvalitetniju površinu.

Postoji nekoliko vrsta obimnog glodanja: plošno, istosmerno, suprotnosmerno, kružno,
spoljašnje, unutarnje. Obimno glodanje imamo kada skidanje strugotine obavljamo obodom
valjčastih i pločastih glodala. Taj postupak delimo u istosmerno i suprotnosmerno glodanje.

Pri istosmernom glodanju obodna brzina glodanja i brzina posmaka imaju isti smer. Pri ovakvom
glodanju oštrica odmah zahvata najveći presek strugotine što uzrokuje naglu promenu naprezanja
nije baš povoljno za trajnost alata. Pri suprotnosmernom glodanju glodalo se okreće u takvom
smeru da je njegova obodna brzina suprotna brzini posmaka predmeta.

Zubci glodala postepeno zahvataju sve veći presek strugotine da bi na izlazu presek bio najveći.
Nije preporučljivo, jer zubi pre dolaska u zahvat klize po obrađenoj površini pa ostavljaju
tragove, ali je povoljno pri obradi tvrđih metala zbog naprezanja.

Obimno kružno glodanje u svojim varijantama spoljašnjeg, unutrašnjeg i obimnog glodanja je
noviji oblik te radnje, a ti se postupci zbog posebne prednosti u stanovitim slučajevima sve više
primenjuju. Kod obodnog kružnog glodanja skidanje čestica obavlja se obodom glodala koje
izvodi glavno gibanje, dok je posmak kružni.

slika 2. Obimno glodanje

3. Glodalo

Alati za obradu glodanjem-

glodala

su u obliku valjaka ili drugih okruglih ploča, na čijem se

obodu nalazepravilno raspoređeni zubi, a kod kojeg svaki zub u osnovi predstavlja tokarski nož.
Glodalo ima definisanu geometriju reznog dela, sa više glavnih reznih oštrica koje se nalaze na
zubima glodala i mogu biti smeštene ili na obodnoj i čeonoj ploči glodala. Osnovni elementi
glodala su:



Radni deo (poseduje zube na kojima se nalaze rezne oštrice)



Stezni deo (predviđen za stezanje glodala)



Vrat (spojni deo radnog i steznog dela)

Pomoću radnog dela obavlja se proces odvajanja čestica, dok vrat i stezni deo služe za prihvat
radnog dela i pričvršćenje glodala na mašinu – glodalicu, te prenošenje sila sa radnog dela dalje
na konstrukciju mašine.

slika 4. Glodalo

Glodalo

je potrebno jako dobro učvrsiti na mašinu, jer se pri obradi pojavljuju vrlo velike sile.

Zbog toga se glodalo u mašine steže pomoću konusa koji je ili izveden odmah na glodalu ili se
cilindričnu dršku alata steže u cilingrični trn. To je jednostavan i siguran način da se glodalo
upregne u mašinu. Takvim stezanjem smanjuju se vibracije i smanjuje,ako ne i izuzima,
mogućnost ekscentričnog stezanja glodala