Dečije i roditeljsko pravo

Uvod

Brak je zajednički život muškarca i žene usklađen s civilnim (građanskim) ili crkvenim zakoni i propisima.Brak je životna zajednica koja ostvaruje tri osnovna cilja: prirodni (održavanje spolnih odnosa između supružnika i rađanje i podizanje dece);moralni (ostvarivanje odnosa utemeljenih na zajedničkoj ljubavi, poštovanju, razumevanju, pomaganju u nevolji) I društveni .

Prava i obaveze deteta
Kao što ćemo videti, prava deteta uglavnom se izražavaju kroz obaveze drugih – uključujući roditelje, državu i društveno okruženje. U vezi s tim, član 6. Porodičnog zakona Republike Srbije sadrži tri važne odredbe:

• svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se deteta tiču.
• država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od zanemarivanja, fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja i od svake vrste eksploatacije.
• država ima obavezu da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta

Pravo na razvoj
Dete ima pravo na pravilan i potpun razvoj, što podrazumeva obavezu roditelja, okruženja i države da mu obezbede najbolje zdravstvene i opšte životne uslove. U sklopu ovog prava, važan detalj odnosi se na pravo deteta da samo odluči o podvrgavanju medicinskom zahvatu – pod uslovom da je starije od 14 godina i da je sposobno za rasuđivanje.

Pravo na mišljenje
Ako je sposobno da formira mišljenje, dete ima pravo da ga slobodno izrazi, ali i da blagovremeno dobije sve informacije koje su mu potrebne za formiranje tog mišljenja.
Mišljenju deteta mora se posvetiti dužna pažnja u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima, a u skladu sa njegovim godinama i zrelošću. Već u uzrastu od deset godina, dete je slobodno da neposredno izrazi svoje mišljenje u sudskom i upravnom postupku, a može zatražiti i pomoć od suda ili državnog organa radi ostvarenja tog prava.

Pravo stanovanja
Do 18. godine, dete ima pravo na život u roditeljskom domu. Ovu zakonsku odredbu možemo posmatrati iz dva ugla: prvo, maloletno dete ne može biti izbačeno na ulicu ni iz kakvog razloga i ni pod kojim uslovima. Njegovo pravo stanovanja može biti ograničeno samo sudskom odlukom, i to samo kada je takav postupak u najboljem interesu deteta. Drugo – kada dete postane punoletno, ono može da nastavi da živi u domu svojih roditelja zahvaljujući, pre svega, njihovoj volji, ljubavi i osećaju odgovornosti – nikako i njihovoj zakonskoj obavezi