Delfini

UVOD

Prvi morski sisavci pojavili su se pre najmanje 45 miliona godina. Pretpostavlja se su u to davno doba neke od kopnenih životinja u potrazi za hranom bile prisiljene ući u vodu, a da bi preživele prilagođavale su se tim, za njih neuobičajenim uslovima života.Tokom evolucije od tih kopnenih životinja , razvile su se vrste osposobljene na život u moru što im omogućuje da plivaju, rone, dišu, održavaju telesnu temperaturu, a takođe da pronađu hranu u hladnom, tamnom i neugodno slanom okruženju.
Kao i njihovi kopneni srodnici, morski sisavci su toplokrvne životinje, rađaju živu mladunčad i doje svoje potomke.
Zbog zagadjenosti staništa morski sisari spadaju među najugroženije životinjske vrste pa se zadnjih deset godina intenzivno radi na njihovoj zaštiti.
Taksonomski podeljeni su u tri reda: Cetacea koji uključuje kitove, Sirenija u koji spadaju morske krave i Carnivora u koji se ubraja morska vidra.
Većina istraživanja morfologije orskih sisara odnosi se na životinje iz reda kitova (Cetacea) i to dobrog delfina (Tursiops truncatus) kao predstavnika podreda kitova zubana i velikog severnog kita (Balaenoptera  physalus) predstavnika podreda kitova usana.
Tokom perioda koji je trajao nekoliko miliona godina Cetaceae su se vratile u more,jer je tamo bilo više hrane i više prostora nego na kopnu.Zbog povećanog prostora više nije bilo ograničenja u njihovoj veličini i nije više bilo potrbe za nogama.
Za ovo vreme Cetaceae su izgubile osobine koje su im odgovarale za opstanak na kopnu i zadobile nove za život u moru.Njihovi zadnji ekstremiteti su nestali,njihovo telo je postalo više zašiljeno i aerodinamično,što je bila forma koja im je omogućila da se kreću brzo kroz vodu.Iz istog razloga najveći deo njihovog krzna je nestao,smanjujući otpor velikom telu u vodi.Takođe je doslo do spajanja kostiju u njihovim prednjim ekstremitetima.
Kada su izgubili krzno ,bio im je potreban neki način da očuvaju toplotu tela.To su obezbedili pomoću debelog sloja masti koji se nalazi izmedju kože i mišića i koji im istovremeno predstavlja i izvor energije.
Pošto su Cetaceae sisari,potrban im je vazduh za disanje,zbog toga oni moraju da dolaze na površinu vode i izdišu ugljen dioksid,a udišu svež vazduh.Njihovi otvori za vazduh su se pomerili na vrh glave,i na taj način im obezbedili brzo izbacivanje ustajalog vazduha i udisanje svežeg.