ALFA UNIVERZITET
FAKULTET ZA FINANSIJE BANKARSTVO,
RAČUNOVODSTVO I REVIZIJU
JANIĆIJE I DANICA KARIĆ
BEOGRAD
DIPLOMSKI RAD
Mentor: Student:
Prof. dr Slavko Vukša Jovica Čepić
Br. Indeksa:
Beograd, 2017.
ALFA UNIVERZITET
FAKULTET ZA FINANSIJE BANKARSTVO,
RAČUNOVODSTVO I REVIZIJU
JANIĆIJE I DANICA KARIĆ
BEOGRAD
DEVIZNI KURS – FORMIRANJE I
UPRAVLJANJE DEVIZNIM KURSOM
DIPLOMSKI RAD
Mentor: Student:
Prof. dr Slavko Vukša Jovica Čepić
Br. Indeksa:
Beograd, 2017.
UVOD
Nove svetske ekonomije su silom prilika sve više ili manje otvorene preme
svetskom tržištu, bilo da je u pitanju tržište roba, novca, rada ili kapitala. Privreda i
ekonomija koje su dovoljne same sebi više nema, njih zamenjuju privrede koje postaju
komplementarne i sve više uzajamno povezane. Nastajanje takvog okruženja, gde su
privrede sve više otvorene, nameće potrebu ovladavanja saznanjima o složenim
tokovima novca i kapitala u okviru svetske ekonomije, zatim sistemu i
instrumentima plaćanja, efektima promene deviznih kurseva, promena kamatnih stopa
na finansijskim tržištima, kursnim i valutnim rizicima, inflaciji i dr.
Manipulisanje deviznim kursevima, politika uvoza i izvoza roba i kapitala,
zaduživanje u inostranstvu, otežan pristup svetskom tržištu novca i kapitala kao i mnogi
drugi problemi dovode do osnovane potrebe njihovog detaljnog izučavanja.
Savremena konvertibilnost valuta, međunarodno devizno tržište, upravljanje
deviznim kursom, devizna kontrola i upravljanje deviznim transakcijama, kao i
povezanost domaćeg i svetskog deviznog tržišta postali su sastavni deo svake
finansijske i razvojne politike preduzeća i države u celini. Upotreba različitih sistema
plaćanja, kursni rizik, odnos rizika kamate, poreske stope i inflacije postali su
nezaobilazna tema svih poslovnih sastanaka.
Devizno tržište predstavlja organizovan sistem kupovine i prodaje deviza koji se
obavlja na teritoriji jedne države, a prema pozitivnim propisima dotične zemlje.
Kupoprodaja deviza se vrši preko ovlašćenih banaka. Ona se obavlja na
međubankarskom sastanku, a to je mesto gde se okupljaju ovlašćene banke i Centralna
banka. Najkonkurentnija strana valute su: EVRO, australijski dolar (AUD), američki
dolar (USD), švajcarski franak (CHF), britanska funta (GBP), japanski jen (JPV),
kanadski dolar (CAD).
Privredne strukture i ekonomske politike svake zemlje - određuje i karakter
deviznog sistema. Jer, promene deviznog sistema sastavni su deo promena društveno -
ekonomskih tokova i privrednog sistema.
1. POJAM DEVIZNOG KURSA
Devizno tržište predstavlja organizovan sistem kupovine i prodaje deviza koji se
obavlja na teritoriji jedne države, a prema pozitivnim propisima dotične zemlje.
Kupoprodaja deviza se vrši preko ovlašćenih banaka
.
Devizni kurs je cena domaćeg novca, izražena u stranom novcu, ili cena stranog
novca - izražena u domaćem novcu.
1
Novac, koji je predmet kupovine i čija se cena
izražava u jedinicama stranog novca, postaje roba
sui generis
.
Devizni kurs zavisi od ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu, iz čega sledi
- da se devizni kursevi ne moraju poklapati s njihovim monetarnim paritetom. U doba
zlatnog standarda, vrednost domaćeg novca (vezana za zlato) bila je u osnovi
determinanta deviznog kursa. U vreme zlatnog standarda, utvrđivanje i promene
deviznog kursa bitno se razlikovalo od njegovog formiranja danas. Odnos vrednosti
dveju valuta bio je određen odnosom količine zlata, odnosno odnosom kovničke stope.
Kovnička stopa pokazuje koliko se jedinica jedne valute dobija iz određene količine
zlata, npr. iz jednog grama zlata. Jednostavnim poređenjem broja jedinica dve
nacionalne valute koje su dobijene iz iste količine zlata, dobijao se devizni kurs između
te dve nacionalne valute. Kovnička stopa takođe se mogla izračunati prema ceni jedne
unce zlata (31,1 gram zlata) iskazanoj u različitim valutama. To je poznati intervalutarni
zlatni paritet.
Promene cena u zemlji primarno deluju na tražnju devize preko „pritiska" na
uvoz i porast tražnje strane robe. Pad kursa dolara može dovesti do pritiska na evro i
povećanje njenog kursa i dr.
Devizni kurs je veoma značajan za svaku privredu. Monetarne vlasti raznim
instrumentima utiču na visinu deviznog kursa radi ostvarivanja ciljeva ekonomske
politike.
Oblik privednog sistema određuje i vrstu i stabilnost deviznog kursa, od
centralizovane planske privrede sa fiksinim deviznim kursevima do slobodne tržišne
privrede sa varijabilnim kursevima.
Monetarna reforma - veoma uspešno ostvarena omogućila je stabilizaciju
deviznog kursa, obezbeđenje velikih deviznih rezervi, stabilnost makroekonomske
1
Ristič, Ž.,:
Finansijska tržišta i berzanski menadžment,
VPŠ, Čačak, 2006.str.67.
