2
Uvod
Termin televizija potiče od grčke reči tele što znači "daleko" i latinskog glagola
visio, gledati. Stoga izraz televizija, doslovno, znači "gledanje na daljinu". Pojam televizije
obuhvata više različitih aspekata: snimanje (proizvodnju), obradu, prenos, emitovanje i
prijem TV slike i tona (programa). U tehničkom smislu, televizija je elektronski sistem koji
sliku i zvuk pretvara u električne signale, prenosi ih do udaljenih TV predajnika i emituje ih
preko antenskih sistema. U TV prijemnicima se električni signal, primljen pomoću antene,
ponovo pretvara u sliku i zvuk, koje gledaoci vide i čuju.
Analogna televizija je još uvijek prevladavajuća tehnika emitiranja u većini država
svijeta. Tehnologijom koja dolazi,digitalnom televizijom, emitiranom bilo putem satelita,
zemaljskih odašiljača ili kablom postiže se veća rezolucija slike od analogne TV (525/625
linija analogna - 1080 linija naviše HDTV). Osim toga, ovo omogućuje i mnoge napredne
usluge. Kvaliteta slike i zvuka je općenito bolja od analogne.
Zahvaljujući digitalizaciji koja omogućava lakše korišćenje, obradu, čuvanje i
razmenu digitalizovanih podataka svake vrste (muzike, slike, filmova, knjiga i dr.), došlo je
do revolucije u razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija.
4
2. Digitalna Tv
Digitalna TV=Digitalno emitovanje TV programa
Digitalna TV predstavlja drugačiji način isporuke TV programa u odnosu na onaj
kakav je postojao od njenog početka.
Digitalna televizija (DTV) predstavlja transmisiju (prijenos) audia i videa preko
diskretnih (digitalnih) signala, za razliku od analognih signala koje koristi
analogna TV.
Osnovna razlika u odnosu na analognu televiziju je način prijenosa signala.
Proizvodnja TV programa podrazumeva snimanje jednom ili sa više kamera nekog
događaja, scene, osobe, objekta. Takva slika se ili direktno šalje u formi video signala do
gledaoca ili se snimak obrađuje i arhivira za kasnije slanje (emitovanje). Kompletan
proces snimanja, obrade i arhiviranja TV programa je uglavnom digitalizovan, jer TV
stanice odavno koriste digitalne kamere i ostalu studijsku opremu, ali sve do nedavno,
emitovanje TV slike (programa) nije bilo digitalno.
5
2.1. Šta je digitalizacija?
Digitalizovanje je proces predstavljanja u formi elektronskog (digitalnog) zapisa –
teksta, fotografije, TV slike, zvuka, trodimenzionalnog objekta. To predstavljanje vrši se
pomoću digitalnih uređaja: skenera, digitalnog fotoaparata, digitalne video kamere,
računara. Digitalni (elektronski) zapis sastoji se od azbuke sa samo dva ,,slova”- 0 i 1. Tu
azbuku nazivamo binarnom, a ,,reči” koje su sastavljene od kombinacije slova
binarne ,"azbuke", na primer: 01000001, 01001101 predstavljaju digitalne podatake.
Skeniranjem teksta, fotografije, grafike, crteža, mi smo tekst, fotografiju, grafiku, crtež
digitalizovali – predstavili u formi digitalnih podataka.
Funkcionisanje jednog digitalnog uređaja može se objasniti na primeru foto
aparata:
Stari fotoaparat koristi film - plastičnu traku premazanu posebnim hemijskim
premazom osetljivim na svetlost. Svetlost koja obasjava objekat slikanja, usmerena
sočivima, pada tačno na film i premaz reaguje na svetlost u zavisnosti od njene jačine, pa
se tako na filmu dobijaju obrisi fotografisanog prizora – negativ, pomoću kojega je
moguće dobiti fotografiju.
Digitalni fotoaparat takođe koristi sočiva za fokusiranje svetlosti sa fotografisanog
objekta, ali ne na film, već na stotine hiljada sićušnih foto senzora koji ,,beleže” podatke o
svakom detalju scene (slike, kadra), u formi digitalnog zapisa. ,,Digitalni negativ” je
dugačak niz kombinovanih brojeva nula i jedinica (0 i 1).
Na istom principu radi i digitalna video kamera, s tom razlikom što se radi o
pokretnim slikama.Digitalne fotografije, elektronske knjige i biblioteke, skenirani
dokumenti, e-mail, SMS, CD, Mp3, DVD su neki od primera digitalizacije koja je uveliko
ušla u svakodnevni život.
Zahvaljujući digitalizaciji koja omogućava lakše korišćenje, obradu, čuvanje i
razmenu digitalizovanih podataka svake vrste (muzike, slike, filmova, knjiga i dr.), došlo
je do revolucije u razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija.
