Društvene mreže na internetu

UVOD

Drustvene mreze su online servisi koji korisnicima omogucavaju brzu komunikaciju sa svetom, razne oblike sopstvene prezentacije, besplatno postavljanje slika, video klipova, fotografija, blogova, igranje raznih igara kao i drugih korisnih ili manje korisnih aktivnosti koje ljudima omogucavaju da budu u kontaktu sa drugim ljudima sirom sveta. Njihov uticaj na celokupno drustvo je velik zato sto su postale sastavni deo svakodnevnog zivota ljudi. Velika moc drustvenih mreza se ogleda i u tome sto vrlo brzo, bez ikakvih troskova mozete poslati poruku celom svetu.

NAJPOPULARNIJE DRUSTVENE MREZE

– Facebook: Najpopularnija drustvena mreza na internetu. Ima preko milijardu korisnika.
– Twitter: Drustvena mreza za sve vrste informisanosti u kratkim crtama i odlican za osobe koje zele biti informisane u najkracem mogucem roku.
– Youtube: Jedna od najstarijih drustvenih mreza, popularni sajt na kome se razmenjuju video snimci koje korisnici razmenjuju i komentarisu.
– Myspace: Web sajt koji je najslicniji Facebook -u, sluzi za razmenjivanje slika, blogova i sl.
– Linkedln: Socijalna mreza koja sluzi uglavom za poslovno povezivanje…

RAZLIKE IZMEDJU PRAVIH I VIRTUELNIH DRUSTVENIH VEZA

Harvardski univerzitet je istrazivanjem utvrdio da veliki broj muskaraca, korisnika drustvenih mreza, iste koristi kako bi posmatrali profile nepoznatih i poznatih zena i sa istima stupili u kontakt, dok zene koriste profile kako bi pratile druge zene ali ih ne kontaktiraju. Takodje svi biraju korisnike koji su im blizi po kultuloroskim ili nekim drugim interesovanjima pre nego sto ce se sprijateljiti sa osobom koja im je fizicki atraktivna, zato sto ih to privuce samo na prvi pogled.

Interesantan primer veza prikazan je na donjoj slici:
Mreza je skup odnosa, a najjednostavnija mreza se sastoji od dva objekta i jednog odnosa. Mreza se sastoji od vise odnosa medjusobno upletenih koji tu mrezu ojacavaju. Medjutim u medjuljudskim mrezama bitan faktor je sam prostor koji ogranicava ljude da pronadju sebi slicne druge ljude na osnovu geografske blizine. Primer su deca koja se najcesce igraju sa drugom decom iz svoje ili susedne ulice ili u skoli razredi koji decu usmeravaju na drugu decu koja su sa njima u istom razredu iako bi se ona mozda bolje slagala sa decom iz drugog razreda. Tako da se u nevirtuelnom svetu ljudi povezuju kroz geografsku i kulturnu selekciju, dok kod virtuelnih mreza prostor ne postoji i mnogo je lakse formirati kvalitetnije grupe.

Razvojem drustvenih veza ne znaci da su te veze uvek kvalitetnije od nevirtuelnih. Jedno istrazivanje nemackog teoreticara mreza Fridriha Kitlera govori kako je Fridrih Nice promenio svoj stil pisanja kada je poceo da koristi masinu. Do tada je bio vise literarno raspolozen, dok je kasnije hladna masina ogranicavala njegovu inspiraciju i slobodu pisanja.

Cinjenica je da su virtuelne mreze omogucile da se poveze sve veci broj ljudi slicnih interesovanja, ali je kvalitet komunikacije smanjen. Sve vise ljudi kopira neke druge ljude u cilju sto bolje sopstvene prezentacije a sve je manje onih koji smisle nesto novo i zanimljivo.