Ekonomija osnove

Ekonomija

Zakon ponude i tražnje predstavlja objektivnu povezanost, uzajamnu uslovljenost, i međuzavisnost odnosa ponude, cena i tražnje u stanju slobodne konkurencije. Činioci koji deluju su raznovrsni i stvaraju čitavu mrežu kontinualnih međusobnih uticaja proizvodnje i preduzetniika.
Zakon konkurencije je objektivna nužnost da se u uslovima slobodne konkurencije individualnih vlasnika uskađuje ponuda i tražnja i ostvaruju razmene društvene proizvodnje preduzetničkim takmičenjem.
Zakon vrednosti svojim delovanjem preuzima na sebe organizaciju i poredak društvene proizvodnje, a dolazi do punog izražaja samo ukoliko se konkurencijom utvrdi ispravnost proizvodne i preduzetničke orijentacije, kao i efektivnosti poslovanja individualnih proizvođača.
Zakon prava sopstvenosti predstavlja prirodno pravo fizičkih ili pravnih lica da u granicama propisanih uslova i obaveza,slobodno koriste pokretne i nepokretne stvari i da samostalno njima raspolažu,odnosno snose sve rizike za lošu ili dobru poslovnu odluku.
Ekonomski rast predstavlja kvantitativno povećanje ukupne proizvodnje dobara i usluga, odnosno društvenog proizvoda po stanovniku datog društva u određenom vremenskom periodu.Ekonomski rast je agregatni proces u kome se ostvaruje povećanje realnih plata zaposlenih, porast životnog standarda kao i porast akumulacije kao faktora budućeg razvoja.
Ekonomski razvoj pored ekonomskog rasta uključuje kvalitativne aspekte čovekovog rada i života, socijalne sigurnosti, poštovanje ljudskih prava,poboljšanje distribucije dobara i usluga, stalni porast životnog standarda, tehničko-tehnološki progres, kao i dr.kvalitativne ciljeve razvoja.
Pozitivna ekonomija bavi se objašnjavanjem onoga što jeste, dok je normativa usmerena na ono što bi trebalo da bude. Planiranje putem definisanja ciljeva primer je normativne ekonomije.
Produktivnost predstavlja zahtev da se ostvari proizvodnja što veće količine proizvoda uz što manje potrošenih časova rada, odnosno uz što niži utrošak radne snage.
Ekonomičnost predstavlja zahtev da se ostvari što veći prihod sa što nižim troškovima.
Rentabilnost predstavlja zahtev da se ostvari što veći profit sa što manje angažovanih sredstava. To je najobuhvatniji parcijani ekonomski princip, jer elementi koje on uključuje sadrže elemente koji se koriste kod produktivnosti i ekonomičnosti.
Deset principa ekonomske nauke:
1. Ljudi, kao pojedinci i kao grupe, suočavaju se sa izborom
2. Odlučivanje podrazumeva da se vrši poređenje izmedju troškova i koristi alternativnih pravaca delovanja
3. Ekonomski racionalan čovek pri donošenju odluka ima u vidu marginalne, odnosno granične vrednodti.
4. Trgovina u smislu razmene može svakoga dovesti u bolji položaj
5. Ljudi reaguju na podsticaje, odnosno motive
6. Tržišta su obično dobar način da se organizuju ekonomske aktivnosti
7. Vlade su ponekad u stanju da poboljšaju tržišne ishode
8. Životni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede proizvode i usuge
9. Kada država štampa previše novca, cene rastu
10. Društvo se na kratak rok suočava sa izborom između inflacije i nezaposlenosti

Ekonomija obima znači da se povećanjem obima proizvodnje smanjuju prosečni troškovi, jer se ukupni troškovi raspoređuju na veći broj jedinica proizvoda.
Ekonomija širine je smanjenje troškova usled širenja asortimana proizvoda i ispoljava se u nižim ukupnim troškovima proizvodnje.
Karakteristike privrede kao ekonomskog sistema:
Dinamičnost-proizilazi iz činjenice da se svi elementi u sistemu (varijable) menjaju brže ili sporije u određenom vremenu, a promene predstavljaju proces razvoja.
Složenost-zasniva se na velikom broju elemenata iz kojih se sastoji.Složenost privrede se povećava i uticajem iz okruženja (interno i eksterno).
Stohastičnost je karakteristika velikog ekonomskog sistema koja znači nemogućnost predviđanja svih promena u sistemu.
Hijerarhijsko ustrojstvo proizilazi iz različitog nivoa na kome se nalaze pojedini sistemi i podsistemi.

Şistem predstavlja skup delova koji su međusobno povezani i uslovljeni i funkcionišu prema određenim zakonitiostima i principima. Delovi sistema predstavljaju podsisteme. Sistemi se grupišu u :
prirodne, tehničke i organizacione.
Komponente privrednog sistema:
-resursi-sve ono što je potrebno za realizaciju privredne aktivnosti,tj intuti procesa realizacije. Mogu biti materijalni i nematerijalni,
-akteri-različite interesne grupe u procesu društvene reprodukcije. To mogu biti fizička i pravna lica.
-procesori-realizatori privredne ativnosti. Oni vrše transformaciju resursa u željene rezultate.
-institucije-determinišu odnose između aktera u procesu proizvodne aktivnosti. Tržište i privatna svojina.
Privredni sistem u savremenim uslovima karakteriše sledeće:
-vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju
-preduzeće
-robno-novčana privreda
-tržište radne snage
-državna intervencija
-maksimiranje profita
Profit je osnovni motiv pokretanja privredne aktivnosti.