Ekonomika usluga – Elektronska trgovina

1.UVOD

Razvojem Interneta razvijao se i najpoznatiji internet servis Web, koji predstavlja bazu za postojanje Web aplikacija za on-line prodavnice. Internet je naveće tržište na svetu, podjednako dostupno svim klijentima. Svi tržišni učesnici su ravnopravni bez obzira na veličinu i kapital. Internet kupovina u Srbiji uzima sve više maha, pokazuju istraživanja sprovedena od strane Visa Internacional-a [1], pa je stoga potrebno obratiti pažnju na savremene trendove ove vrste kupovine. Dosadašnje analize, pokazuju da postoje mnogi propusti pri realizaciji Web aplikacije za on-line prodavnice koji negativno utiču na njihovo poslovanje.

Istraživanje u ovom radu se zasnivalo na analizi uticaja tehničkih nedostataka (brzina učitavanja stranica, postupak naručivanja proizvoda i funkcionalnost pretraživača), koji se javljaju prilikom realizacije Web aplikacije, na opredeljenost i privrženost korisnika, odnosno kupca, za kupovinu u određenoj on-line prodavnici, što direktno utiče na uspeh u poslovanju.

U skladu sa ovim namerama postavljen je cilj i formulisani su konkretni zadaci istraživanja. Svrha istraživanja iznetog u ovom radu je efikasnije poslovanje on-line prodavnice.

 
2.    TROSLOJNA WEB ARHITEKTURA

Prva Internet aplikacija koja je privukla široku javnost je Web. Web predstavlja ogromnu kolekciju dokumenata zvanih Web stranice namenjenu za pristupanje povezanim računarima širom sveta. Na svakoj stranici se nalaze pokazivači, hiperveze, ka drugoj. Mogućnost da jedna stranica ukazuje na drugu naziva se hipertekst. Korisnicima se uglavnom sviđa što mogu da biraju informacije koje žele na zahtev i kad žele.

Većina aplikacija koje rade s bazama podataka, kakva je i on-line prodavnica, povezuje se na Web preko troslojne aplikacione logike koju čine klijentski sloj, srednji sloj i sloj baze podataka.

U centru Web-a je HTTP (Hipertext Transfer Protokol) protokol koji povezuje sve slojeve u troslojnoj arhitekturi. Svaka stranica na Web-u ima jedinstvenu adresu resursa (Uniform Resource Locator, URL). HTTP protokol definiše način na koji Web čitači (browser-i) sa klijentskog sloja traže određene resurse, Web stranice, od Web servera koji se nalazi na srednjem sloju. Komunikacija između Web čitača i Web servera na kome se nalaze Web stranice obavlja se sistemom HTTP zahtev – HTTP odgovor.

Interfejs koji povezuje mrežu i aplikaciju naziva se soket. Klijentski računar preko soketa pristupa protokolu zaduženom za prenos podataka između aplikacija u troslojnoj arhitekturi, TCP mrežnom protokolu, tako što šalje HTTP zahtev i prima odgovor. HTTP zahtev i odgovor su predstavljeni jednostavnim ASCII tekstom. Web stranice se pišu HTML (Hipertext Markup Language) jezikom za označavanje hiperteksta.
Za Web aplikacije za on-line prodavnicu, kao i Web aplikacije uopšte, karakteristično je da se Web stranice generišu na zahtev, a ne uzimaju se gotove sa diska. Web stranice za on-line prodavnicu obično imaju u HTML kodu ugrađene skriptove koje izvršava server kako bi generisao stranicu. Sa obrazcima i drugim interaktivnim Web stranicama najčešće se radi pomoću sistema zvanog opšti interfejs za mrežni prolaz (Common Gateway Interface, CGI). Ovaj standardni interfejs Web serverima omogućava komunikaciju sa programima ili skriptovima za obradu koji mogu da prihvate ulazne podatke i da kao odgovor generišu HTML stranice. CGI skriptovi nisu jedini način za generisanje dinamičnog sadržaja na serveru. Drugi način je da se u HTML stranicu ugrade kratki skriptovi koje će izvršavati server da bi generisao stranicu. Popularni jezik za pisanje tih skriptova je PHP (PHP Hipertekst Procesor, PHP), ujedno i najpoznatiji skripting jezik na strani servera. Na serveru se nalazi PHP modul koji obrađuje stranice sa PHP skriptom. Ovo je moćan programski jezik usmeren na komuniciranje između Web-a i serverskih baza podataka. Kod PHP jezika je otvoren i dostupanje svakom. Posebno je dobro usaglašen sa Web serverom Apache, čiji je kod, takođe, otvoren. Apache server je prilagođen radu na različitim platformama i operativnim sistemima i po istraživanjima nalazi se na najvećem broju servera na svetu. Pored PHP programskog jezika i Apache Web servera, vezanih za srednji sloj, u realizaciji Web aplikacije za on-line prodavnicu se najčešće koristi i MySQL sistem za upravljanje bazom podataka koji se nalazi na najnižem sloju u troslojnoj Web arhitekturi. To je, takođe, softver otvorenog koda. PHP, Apache i MySQL pripadaju familiji Open Source rešenja.