Elektronska trgovina

UVOD

Reč trgovina može označavati razne tipove društvenih odnosa, kao što su razmena ideja, mišljenja ili osećanja; a takođe i proces razmene (kupovine i prodaje) dobara u opštem smislu, uključujući i transport od mesta do mesta. Dakle, trgovina je, jednostavno, razmena dobara i usluga, obično za novac. Prisutna je svuda oko nas u mnogo različitih oblika. Bilo da kupujemo svakodnevne potrepštine u dragstoru, ili da prodajemo stare stripove u svom dvorištu – učestvujemo u trgovini, iz različitih uglova.

U trgovini razlikujemo 3 osnovne uloge:

1. Kupci – osobe (ili institucije) sa novcem koje žele da ga zamene za proizvod ili uslugu;

2. Prodavci – osobe (ili institucije) koje nude proizvode ili usluge kupcima. Oni su obično podeljeni u dve velike grupe: prodavce na malo (eng. retailers), koji posluju direktno sa krajnjim kupcima, i prodavce na veliko (eng. wholesalers) koji snabdevaju prodavce na malo.

3. Proizvođači – osobe (ili institucije) koje kreiraju proizvode ili usluge koji/-je se dalje prodaju. Proizvođač je uvek i prodavac, jer mora prodati proizvod bilo prodavcu na veliko (posredniku) bilo prodavcu na malo, ili čak direktno krajnjem kupcu.

1. ELEMENTI TRGOVINE

Podela trgovine na elemente je malo složenija od podele na uloge. Ona je neophodna kao metod analize trgovine, kao i za uporednu analizu klasične i elektronske trgovine.
Trgovina se, najjednostavnije, može podeliti na sledeće elemente:

1. Proizvod
2. Mesto
3. Marketing
4. Način za prijem narudžbina
5. Način za prijem novca
6. Isporuka
7. Mogućnost vraćanja proizvoda
8. Garancija
9. Tehnička podrška

 
Proizvod

Da bi neko učestvovao u procesu trgovine (u ovom slučaj gledano sa strane prodavca, jer sa aspekta kupca stvari su mnogo jednostavnije – jednom kada se ima novca, naravno) – mora imati šta da proda. Moguće je prodavati dve stvari: proizvod i uslugu. U okviru ovog naslova pod pojmom proizvod podrazumevaju se obe ove kategorije.