ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА-БЕОГРАДСКА
ПОЛИТЕХНИКА
------------------------------------------------------------------------------------------
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ – ЗАШТИТА НА РАДУ
Предмет ЕРГОНОМИЈА ОПРЕМЕ ЗА РАД
ЕРГОНОМСКО ОБЛИКОВАЊЕ КОМАНДНИХ ОРГАНА
- семинарски рад-
Професор:
др Живко Стјеља
Студент:
Бојан Томић, 2018/2037
Сарадник:
Новак Милошевић
5
2.
ПОЈАМ ЕРГОНОМИЈЕ
2.1.
Дефиниција ергономије
Ергономија (од грч.
ергон=рад + номос=закон-правило)
је интердисциплинарни научни
приступ проблемима прилагођавања рада човеку у циљу повећања производње,
односно радне ефикасности, повећања сигурности на раду и у циљу хуманизације
односно олакшавања људског рада.
Ергономија је наука која се бави системом човек - машина како би се машина
прилагодила човеку и захтевима да би машине била ефикаснија, безбеднија и
поузданија.
Она доприноси процењивању задатака, послова, производа, радног
окружења, система, да би их начинила подобним потребама и способностима људи.
Она проучава рад и односе при раду у складу са физичким и менталним способностима
човека.
Прилагођавање рада човеку има три аспекта:
Прилагођавање машина, алата и употребних предмета који требају бити
адекватни односно пројектовани, конструисани и обликовани
респектујући човекове анатомске, физиолошке, психофизиолошке и
психосоцијалне карактеристике односно могућности и ограничења.
прилагођавање метода рада обзиром на телесне положаје и покрете,
расподелу рада односно радне операције и њихов след, организацију
средстава за рад (предмета рада, алата и радних помагала), организација
рада ( распоред машина и синхронизација транспорта), како би изабрана
метода рада уз најмање напрезања и умарања дала максимални учинак.
прилагођавање услова радне околине у којима се рад врши, обзиром на
објективне прилике, како би се њиховим оптималним урешењем осигурао
осећај удобности при обављању посла који у знатној мери утиче на радни
учинак.
2.2.
Настанак и развој
Тежња да се неки посао обави са што мање уложене људске енергије вероватно се
појавила већ онда кад је човек почео радити, тежња коју је човек испољавао при сваком
покушају обликовања алата и оруђа за рад. Дакле, зачеци ергономије сежу до тренутака
кад су наши преци први пут почели да прилагођавају предмете себи, правећи нпр.
оштрије оруђе, оруђе које се лакше и сигурније држи у шаци итд. Озбиљнији развој
ергономије у правцу науке, креће тек у 19. веку, у периоду убрзане индустријализације
6
у развијеним земљама Европе и Америке. Први кораци на том путу ниси започети из
разлога хуманости и олакшавања често врло тешког и суровог положаја радника, већ
због повећавања продуктивности и веће зараде.
Термин ергономија први пут помиње пољски биолог, и филозоф Wojciech
Jastrzębowski, у свом раду ,,Rys ergonomji czyli nauki o pracy, opartej na prawdach
poczerpniętych z Nauki Przyrody" из 1857. године, у којој о ергономији пише као о науци
о раду. Иначе, италијански професор медицине Bernardino Ramazzini (1633 – 1714), је
први успоставио везу између рада и болести мишићно – скелетног система у свом раду
De Morbis Artificum Diatriba
(,,Болести радника“ 1700. године у Падови), што би се
могло назвати и првим списом o ергономији.
Слика 1: Бернардино Рамацини
Извор: www.wikipedia.org
Фредерик Винслоу Тејлор (1856 – 1915), машински инжењер из Америке, је поставио
темеље научној организацији рада у другој половини 19. века, својим идејама о
побољшању индустријске ефикасности и развио је систем научног менаџмента.
1
Своје
идеје о ефикасности је скупио у раду из 1911. године под називом ,,The Principles of
Scientific Management“, (,,Принципи научног менаџмента“). Пошао је од увиђања, у
свом радном искуству, да радници ни изблиза не искоришћавају своје машине колико
би могли, као да ни не раде колико би могли, што је у значајној мери повећавало
трошкове компаније. Под утицајем његових идеја, посвећује се већа пажња проучавању
покрета радника, и настаје правац у научној организацији рада под
називом ,Тејлоризам“, у чијем су фокусу пре свега ефикасност и продуктивност.
Следећи корак у развоју ергономије био је настанак организација које су се њоме
бавиле. Најстарија је Институт за ергономију и људскe факторe (,,The Chartered Institute
of Ergonomics and Human Factors"), oснован 1946. године у Уједињеном краљевству,
формално знан и као Ергономско друштво (,,The Ergonomics Society“). У Сједињеним
1
Проф. Драгутин Јовановић,
Ауторизована предавања
(Београд,
2016.
).
8
проблем, или у фази пројектовања једног радног система, или у фази функционисања
већ направљеног система.
За овај семинарски рад, важна је примена ергономских принципа, у фази пројектовања
и дизајнирања система, тј. једног његовог дела, а то су машине и њихов битан део –
команде.
