Fiksni i varijabilni troškovi

1. UVOD

Osnovni motiv organizovanja proizvodnje u preduzeću jeste profit. Profit je dio novonastale vrijednosti koja ostaje preduzeću nakon podmirenih svih troškova proizvodnje. Pošto je profit neophodan uslov njegove egzistencije, preduzeće nastoji u što većem stepenu poboljšati svoju profitabilnost i time ostvariti veći profit. Troškovi, koji nastaju u procesu proizvodnje, su činioci od kojih profitabilnost poslovanja preduzeća najviše zavisi.
Dakle, troškovi predstavljaju u novcu izraženu vrijednost utrošenih resursa u proizvodnji novih ili stvaranju određenih učinaka. U užem smislu pod troškovima se smatra potrošnja resursa zbog izrade novih proizvoda. Troškovi shvaćeni na ovaj način imaju karakter prenjete vrijednosti.
Svako preduzeće ima drugačiju strukturu troškova, koja se razlikuje zavisno od vrste i veličine preduzeća, područja na kome preduzeće posluje, organizacije, broja zaposlenih itd. Kako faktori koji se angažuju u procesu proizvodnje mogu biti fiksni i varijabilni, tako i troškovi u preduzeću mogu biti fiksni i varijabilni.
Detalnije o fiksnim i varijabilnim troškovima govorićemo u ovom seminarskom radu, ističući njihove osnovne karakteristike, podjelu i sve ostalo što je od značaja za ove troškove.
2. POJAM I DEFINICIJA TROŠKOVA

Troškovi i trošenje predstavljaju ključne ekonomske odrednice kvaliteta ekonomike poslovanja svakog preduzeća. Stoga je izučavanje i praćenje kategorije troškova staro koliko i samo preduzeće. Troškovi označavaju složenu ekonomsku kategoriju. Oni su jedna od najvitalnijih i najdinamičnijih oblasti kategorije preduzeća u svakoj privredi.
Izučavanje troškova ima poseban značaj za utvrđivanje cijene koštanja određene proizvodnje ili usluga, vođenje poslovne politike i kontrolu poslovanja preduzeća. Razni autori definišu pojam troškova u zavisnosti od sopstvenog pristupa i cilja istraživanja, respektujući pri tome teorijska saznanja, praktična iskustva i obeležja konkretnog privrednog sistema
Najjednostavnije rečeno troškovi predstavljaju vrjednosni (novčani) izraz utrošenih elemenata proizvodnje (sredstava za rad, predmeta rada i radne snage) i poslovne izdatke koji su vezani za ostvarenje te proizvodnje.
Troškovi, po Šmalenbahu, predstavljaju one vrednosti kojima se u kalkulaciji izražava potrošnja dobara, prouzrokovana proizvodnjom novih proizvoda ili učinaka. Ovaj autor razdvaja pojam „troškova“ od pojma „izdataka“, naglašavajući vremensku neusklađenost njihovog nastajanja.
K. Melerovič troškovima smatra „potrošnju dobara uslovljenu proizvodnjom“, podrazumjevajući pod troškovima samo ona trošenja koja su potrebna za ostvarenje učinaka. Potrošnja dobara koja ne služi ostvarivanju učinaka, ili ona koja se pojavljuje povremeno i slučajno, nema karakter troškova, već izdataka. I na kraju spomenućemo još E. Gutenberga, koji pod troškovima podrazumjeva „novčani izraz materijalnih dobara, rada, usluga i javnih izdataka koji su potrebni za ostvarivanje zadataka preduzeća“. Troškovi proizvodnje su zbir troškova faktora proizvodnje koji su proizvod utrošene količine tih faktora i njihovih cijena.
Dakle, vidjeli smo neke od definicija koje daju poznati autori i shvatili šta su zapravo troškovi. Ono što je takođe značajno istaći kada govorimo o troškovima jesu njihove osnovne karakteristike a one su sledeće:

 troskovi se izražavaju vrjednosno (novčano),
 rezultat su ostvarenih utrošaka i njihovih cijena,
 direktno su vezani za odgovarajuci učinak (proizvod ili uslugu).

2.1. Vrste troškova

Prethodno smo vidjeli šta su zapravo troškovi a u nastavku rada pažnju ćemo posvetiti podjeli troško. Uobičajena je sledeća klasifikacija i podjela troškova :

1. prema porjeklu (komponentama procesa rada):
 troškovi predmeta rada,
 troškovi sredstava za rad,
 troškovi rada,
 troškovi tuđih usluga;

2. prema funkcijama u preduzeću:
 troškovi nabavke,
 proizvodnje,
 prodaje,
 upravljanja;

3. prema uračunavanju u cijenu koštanja:
 direktni,
 indirektni;