Finansijske prevare i obmane

Uvod

Danas su međunarodno, finansijsko i poslovno okruženje suočeni sa opasno naraslim obimom pojava finansijskih prevara, koje ugrožavaju dugoročnu ekonomsku stabilnost svetske privrede i predstavljaju limitirajući faktor daljeg harmoničnog privrednog razvoja, pogotovu napore za smanjenje narasle nezaposlenosti, koja sve više izaziva socijalne tenzije, političke sukobe i dovodi do opšte nestabilnosti narocito u zemljama u tranziciji.
Pored navedenog, najvažnije berzanske manipulacije (Pump & Dump, Trash & Cash i Insider Trading), javljaju se u takvim oblicima ko¬je je vrlo teško identifikovati. Iako su zemlje razvijenih finansijskih tržišta razvile mere za zaštitu protiv berzanskih manipulacija, one su i dalje neefikasne. Upravo iz navedenog razloga, pitanje sprečavanja manipula¬cija se sve više svodi na pitanje kako ublažiti njihov uticaj i vratiti poverenje u tržišta i finansijske izveštaje.

Glavni uzroci finansijskih prevara

Nekvalitetni, nepotpuni i neistiniti finansijski izveštaji, koje podnose menadžeri preduzeća, banaka, osiguravajućih društava, javnih fondova i ostalih finansijskih institucija vlasnicima kapitala i ostalim relevantnim korisnicima, mogu se označiti jednim od glavnih uzroka učestalih pojava prevara i pronevera, i u svetu i u našoj zemlji . Isto tako, poznate su i posledice grešaka prilikom donošenja pogrešnih propisa o dvojnim koeficijentima za vrednovanje osnovnih sredstava ill ,,zakonsko” dozvoljavanje mendžmentima preduzeća da mogu samostalno odlučivati o potrebi revalorizacije obrtne imovine, naročito zaliha vrednog materijala i robe, što su mnogi iskoristili da ne revalorizuju takve zalihe u društvenim preduzećima i preko noći se obogatili prisvajajući društveni kapital koji im je poveren na upravljanje. Ovi ,,vešti mendžeri” u ,,svojim” društvenim preduzećima kupuju tu istu robu za svoja privatna preduzeća po nerevalorizovanim knjigovodstvenim cenama, iznose na tržiste i prodaju po višim tržišnim cenama, pri čemu ostvaruju ogromne razlike u svoju korist, što predstavlja legalizovanu prevaru i protiv zakonito otuđivanje društvenog kapi¬tala. Ove pojave, pored ostalog, dovode do ozbiljnog socijalnog raslojavanja društva, podstiču sivu ekonomiju i uskraćuju državi priliv odgovarajućih javnih prihoda.
Pored navedenog, povećanju broja prevara doprinela je i revizorska profesija svojim odnosnom prema ovoj problematici. Naime, sasvim pogrešno se smatralo da nezavisni revizori, prilikom sastavljanja plana revizije, ne treba da poklone veću pažnju, tokom revizije finansijskih izveštaja, otkrivanju prevara i njihovom obelodanjivanju. Odnosno, da se usredsrede na davanje revizorskog mišljenja o objektivnosti i tačnosti revidiranog finansijskog izveštaja. Ovakav ležeran i komotan stav revizora i revizorske profesije, u uslovima globalnog razvoja tržišta kapitala, u svetu nije mogao više da se toleriše tj. energično je zahtevao promenu odnosa, kao i donošenje novih Međunarodnih standarda revizije namenjenih otkrivanju i sprečavanju finansijskih i ostalih prevara i pronevera.