Fizičko-tehnička merenja – Merenje brzine i ubrzanja

UVOD

Iako brzina predstavlja prvi, a ubrzanje drugi izvod, ne preporučuje se njihovo određivanje preko izvoda, jer usled šuma greška može biti velika. Može se koristi sledeća preporuka:

• U oblasti niskih frekvencija, reda Hz, koriste se merenja pomeranja,
• U oblasti srednjih frekvencija, do kHz, preporučuje se direktno merenje brzine,
• U oblasti viših frekvencija, preporučuje se merenje ubrzanja.

Za merenje brzine na većem rastojanju i većih objekata (vozila), koristi se GPS. Na osnovu razlike u vremenima dolaska radio signala sa nekoliko geostacionarnih satelita određuje se trenutni položaj i brzina vozila. Za merenje brzine na manjim rastojanjima, princip merenja se zasniva na merenju pomeranja u odnosu na neku referentnu tačku, npr. indukovana ems je
srazmerna brzini promene magnetnog fluksa, odnosno brzini pomeranja magnetnog jezgra u DIT-u. Pomerenje u odnosu na jezgro se javlja usled inercijalne sile.

KARAKTERISTIKE AKCELEROMETARA

Viskozni prigušivač se korist za proširenje frekvencijskog opsega akcelerometra i smanjenje amplitude rezonancije. Najbitnije karakteristike:

• Osetljivost na ref. frek. (EU – V/g pri 160 Hz)
• Frekvencijska karakteristika u odnosu na fref.
• Rezonantna frekvencija (često se određuje na osnovu faznog pomaka za 180°).
• DC u normalnom pravcu na g.
• Linearnost u radnom opsegu.
• Max udarno (shock) ubrzanje koje ne izaziva oštećenje akcelerometra (oko 10000g).