САДРЖАЈ
1. УВОД ................................................................................................................ 3
2. ВРСТЕ И ПОДЈЕЛЕ СТРУЈЕ ......................................................................... 4
Једносмјерне струје ......................................................................................... 4
Наизмјеничне струје ........................................................................................ 5
Импулсне струје ............................................................................................... 6
3. ОСНОВНИ ФИЗИОЛОШКИ ЕФЕКТИ ДЈЕЛОВАЊА СТРУЈЕ ................ 7
4. ГЛАВНА ФИЗИОЛОШКА ДЈЕЛОВАЊА ТЕРАПИЈСКИ
ПРИМЈЕЊИВАНИХ СТРУЈА ....................................................................... 9
Галванска струја .............................................................................................. 9
Јонофореза (електрофореза лијекова) ......................................................... 10
Дијадинамична струја .................................................................................... 10
Високонапонска импулсна струја ................................................................ .11
Микроструја .................................................................................................... 12
Неофарадска струја ........................................................................................ 12
Интерферентна струја .................................................................................... 13
ТЕНС ................................................................................................................ 13
Ултразвук ......................................................................................................... 15
5. ЗАКЉУЧАК ................................................................................................... 16
6. ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................... 17
2
ВРСТЕ И ПОДЈЕЛЕ СТРУЈЕ
Електротерапија је рапидно напредовала, захваљујући развоју електронике.
„Секција за клиничку електрофизиологију Америчке асоцијације за физикалну
медицину је 2001. године ревидирала смјернице које се односе на стимулационе
терапијске струје. Класификација према АРТА стандардизацији је да се сви
модалитети електричне струје које се користе у терапији дјеле у три основне групе.
То су:
једносмјерна константна (галванска) струја, наизмјеничне и импулсне
струје.
“
1
ЈЕДНОСМЈЕРНЕ СТРУЈЕ
Електрична струја настаје кретањем електрона у чврстим проводницима или
јона у течностима. Једносмјерна струја настаје ако се електрони и јони крећу стално
у једном правцу, тј. не мјењају смјер свог кретања у одређеном временском
периоду. Ако се једносмјерна струја не мјења ни по напону, односно напон је
константан, увијек исти електрони и јони се крећу непрекидно у истом правцу
истом брзином. Таква струја је једносмјерна константна (галванска) струја.
Примјена константне једносмјерне струје у пракси се назива
галванизација
. Назив
је добила по италијанском научнику Л. Галванију, који је открио 1790. године
појаву биолошког дејства електрицитета.
Могу бити:
континуирана - галванска струја
,
испрекидана струја
и то
правоугли импулс – квадриангуларна струја и троугли импулси експоненцијална
струја,
дијадинамична струја.
1
American Physical Therapy Association 2001. Electrotherapeutic Therminology in Physical Therapy, VA
4
Дејство константне једносмјерне струје се заснива на ефекту полова чиме се
објашњава физичко и физиолошко дјеловање галванске струје. Приликом
протицања галванске струје између електрода које се налазе у раствору електролита
настаје кретање јона. Позитивно наелектрисани јони крећу се према негативном
полу – катоди, а негативно наелектрисани јони крећу се према позитивном полу –
аноди. Та иста појава дешава се и у ткивима човјечијег организма при проласку
галванске струје кроз њих. При томе ткива која леже између електрода постају
проводници електричне струје, док се међућелијске течности понашају као
електролити, с обзиром на присуство разних растворних соли у њима, а прије свега
на Nacl. Тако настаје кретање јона према супротно наелектрисаним електродама.
Доласком у додир са одговарајућом електродом, јони губе свој електрични
набој и постају електронеутрални атоми или молекули. који тада ступају у реакције
са другим молекулама и атомима. У предјелу позитивног пола ослобађа се Cl, који
са водом гради NCl, због чега у предјелу аноде настаје
кисела реакција
:
2Cl¯ → Cl2
Cl2 + H2 O → 2HCl + O
У предјелу негативног пола ослобађа се Na, који са водом гради NaOH, због
чега у предјелу катоде настаје
базна реакција
:
Na+ → Na
2Na + 2 H2O → 2 NaOH +H2
Галванска струја при протицању кроз ткива изазива кретање јона у два
правца: из ткива према електродама и из електрода према ткивима. При томе
једносмјерна струја увијек протиче најкраћим путем, тј. путем најмањег отпора.
Кожа пружа највећи отпор протицању галванске струје, док је отпор поткожног
ткива и мишића много мањи.
НАИЗМЈЕНИЧНЕ СТРУЈЕ
5
