je da su zbog ove činjenice aktivni napadi mnogo opasniji i raznovrsniji od pasivnih.
Napadač mora da bude direktno priključen na mrežu da bi izvršio ovakav napad bilo na
komunikacionom čvoru ili na jednom delu komunikacionog toka. U aktivne napade
svrstavaju se i modifikacija mrežnih paketa, fabrikacija neautorizovanih mrežnih paketa i
prekid informacionog toka od strane napadača.

2. SIGURNOSNI SERVISI

U računarskim mrežama se u cilju sprečavanja eventualnih napada na mrežu i mogućih

oštećenja podataka realizuju sledeći sigurnosni servisi:



autentifikacija (engl. authentication),



tajnost podataka (engl. data confidentiality),



neporicanje poruka (engl. nonrepudation),



integritet podataka (engl. data integrity),



kontrola pristupa (engl. access control),



raspoloživost resursa (engl. resource availability).
Autentifikacijom se dokazuje identitet korisnika i sistema koji šalje poruku. Pored toga

autentifikacija treba da spreči mogućnost lažnog predstavljanja i neautorizovanu fabrikaciju
poruka u mreži. Realizuje se uz pomoć različitih kriptografskih tehnika: šifrovanja, digitalnih
potpisa, vremenskih pečata i sl.

Tajnost podataka obuhvata zaštitu podataka od presretanja od strane neovlašćenog lica.

Realizuje se fizičkom zaštitom komunikacionog medija i kontrolom pristupa.

Da bi se sprečila pojava da primalac po volji izmeni primljenu poruku a da zatim tvrdi

da ju je upravu kao takvu i primio, primenjuje se servis neporicanja poruka. Mehanizam koji
obezbeđuje ovaj sigurnosi servis je digitalni potpis.

Servis integriteta podataka obezbeđuje integritet i tačnost poruke koja se prenosi,

odnosno, sprečava mogućnost promene tela i zaglavlja poruke bez obzira da li je promena
rezultat namernog ili nenamernog oštećenja.

Kontrola pristupa obezbeđuje regulisanje odnosa između korisnika i resursa mreže.

Najbezbednije rešenje je svakako fizičko odvajanje pojedinih segmenata ili celokupne mreže
odnosno sprečavanje svakog pristupa računarskoj mreži. Sa druge strane moguće je vršiti
filtraciju mrežne komunikacije i na taj način omogućiti restriktivan pristup ili zabranu
pojedinim komunikacionim servisima. Filtraciju vrše posebni komunikacioni serveri koji se
obično nazivaju mrežnim barijerama (engl. firewalls).

Raspoloživost resursa označava servise koji imaju za cilj održavanje funkcionalnosti

računarskih mreža u slučaju otkaza mrežne opreme ili napada na mrežu.

U SAD postoje standardi koji definišu potreban nivo sigurnosnih servisa u računarskim

mrežama a koji su objedinjeni u takozvanoj crvenoj knjizi (engl. red book). Pun naziv ove knjige
je Trusted Network Interpretation of the Trusted Computer System Evaluation Criteria i ona u
stvari predstavlja nadograđenje već postojeće narandžaste knjige (engl. orange book) koja se