Hartije od vrednosti

Uvod

Pre nego što detaljnije objasnimo termin-obveznice, potrebno je najpre razjasniti pojam hartija od vrednosti. Hartije od vrednosti su pisane isprave o određenom imovinskom pravu koje je moguće ostvariti na osnovu vlasništva nad istim. Pra početke hartija od vrednosti možemo naći još u Vavilonu (VII vek prije nove ere). Razvojem robno-novčane privrede i hartije od vrednosti postaju predmet trgovanja na posebnom tržištu.
Hartije od vrednosti možemo klasifikovati prema različitim kriterijumima:
a) po roku na kratkoročne i dugoročne,
b) prema pravu koje nose na dužničke i vlasničke i dr.

Dugoročne hartije od vrednosti su akcije i dugoročne obveznice, dok su kratkoročne hartije od vrednosti uglavnom instrumenti duga.
Obveznice su dužničke hartije od vrednosti kojima se dužnik (zajmoprimac) obavezuje da će vratiti zajmodavcu (investitoru) pozajmljeni novac i platiti kamatu za određeni vremenski period.
Drugim rečima, obveznice su dužničke hartije od vrednosti kojima se njihov emitent (u ovom slučaju država) obavezuje da vlasniku obveznice (odnosno deviznom štediši) isplati o roku dospijeća iznos koji je na njima naznačen.

POJMOVNO  ODREĐENJE  I  BITNE  KARAKTERISTIKE

Pod hartijama od vrednosti podrazumeva se niz pismenih dokumenata ili isprava u kojima je inkorporisano odgovarajuće imovinsko pravo koje se može koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva.  Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom.
Pod hartijama od vrednosti se podrazumevaju pismene isprave koje sadrže pismenu obavezu izdavaoca hartija od vrednosti da će zakonitom imaocu hartija od vrednosti ispuniti obavezu zabeleženu u toj ispravi.  Izdavalac hartija od vrednosti  ima,  dakle,  obavezu da izmiri samo onu obavezu na koju se pismeno obavezao.  Od njega se ne može zahtevati ispunjenje obaveze koju je dao usmeno,  a koja nije sadržana u pismenoj ispravi.  Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva odnosno mora da ispuni tri uslova :
1.    da je u pisanoj formi
2.    da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo
3.    da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti

Kao ključni momenti identifikacije hartija od vrednosti ističu se: prvo,   formalnost pravnog posla; drugo,  inkorporisanje odgovarajućeg imovinskog prava; treće,  jedinstvo inkorporisanog imovinskog prava i same hartije.

1.    Hartije od vrednosti smatraju se formalnim pravnim poslom za koji je neophodno postojanje pismene isprave.  Ova karakteristika hartija od vrednosti stoji u suprotnosti sa karakteristikama neformalnosti poslova u vezi sa robnim prometom.  Kao posledica tretmana hartija od vrednosti kao formalnog posla,  nacionalno zakonodavstvo propisuje opšte obavezujuće odredbe koje treba da sadrži hartija od vrednosti.  Uobičajeno je da zakon opštije važnosti propiše obavezne elemente hartija od vrednosti i da prepusti posebnim zakonima propisivanje dopunskih elemenata.