Hartije od vrednosti

UVOD
Pod hartijama od vrednosti se podrazumevaju pismene isprave koje sadrže pismenu obavezu izdavaoca hartija od vrednosti da će zakonitom imaocu hartija od vrednosti ispuniti obavezu zabeleženu u toj ispravi. Najkraće rečeno,hartija od vrednosti je isprava o nekom graĎanskom pravu. Ovo pravo je najtesnije povezano sa samom ispravom, jer pravo bez postojanja isprave nepostoji, niti se ono samim tim može prenosti na drugoga, pa prema tome ni ostvariti.. Prema propisima Srbije hartije od vrednosti može emitovati savezna država, republika članica, pokrajina, grad, opština, i drugo pravno lice Hartije od vrednosti predstavljaju jedan od najprivlačnijih načina ulaganja novčanih sredstava. U ovom seminarskom radu s obzirom na širinu teme nije akcentovana konkretna hartija od vrednosti nego opšta načela vrednosnih papira pod kojim se podrazumeva pojam i definisanje hartija od vrednosti , njihova osnovna svojstva, podela i vrste. Hartije od vrednosti imaju izuzetno veliki značaj u svakoj tržišnoj privredi. Može se s punim pravom reći da se privreda ne bi mogla razviti do sadašnjeg stepena da nije bilo raznovrsnih hartija od vrednosti, i da je savremena tržišna ekonomija nezamisliva bez njih.

Pojam i definicija hartija od vrednosti

Hartija od vrednosti jeste isprava sastavljena u zakonom propisanoj formi , koja u sebi sadrži odreĎeno pravo. Tretiraju se kao posebna vrsta stvari u graĎanskom pravu. Pod hartijama od vrednosti se podrazumevaju pismene isprave koje sadrže pismenu obavezu izdavaoca hartija od vrednosti da će zakonitom imaocu hartija od vrednosti ispuniti obavezu zabeleženu u toj ispravi. Ovaj pojam je definisan u zakonu o obligacionim odnosima ( član 234. ZOO) Najkraće rečeno,hartija od vrednosti je isprava o nekom graĎanskom pravu.
Uslov da se pravo sadržano u hartiji od vrednosti odnosi na neko graĎansko pravo upućuje na zaključak da se isprave koje se odnose na neko drugo pravo, kao što je npr.,sa pojedinim
uverenjima,diplomama, izvodima iz matičnih knjiga isl. ne smatraju hartijama od vrednosti. Kada se kaže da je pravo sadržano u hartiji od vrednosti , onda se podrazumeva da je najčešće
reč o nekom obligacionom pravu inkorporiranom u samoj pismenoj ispravi i ne može se ostvariti bez nje. Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende. Sam papir koji predstavlja hartiju od vrednosti nema neku posebnu vrednost. Pošto se pravo na koje se odnosi hartija od vrednosti ne moze vršiti ni prenositi bez te hartije, ona u pravnom prometu dobija onu vrednost koju ima to pravo. Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije, drugi derivati . Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranžmana.One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje nafinansijskim tržištima. U širem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumentikredita i plaćanja, kao što su čekovi, menice, skladišnice, konosmani i slično. Opšte usvojeno shvatanje o osnovnim uslovima koji opredeljuju kvalifikaciju jedne isprave kao hartija od vrednosti , jeste:

• da se prava sadržina u hartiji od vrednosti odnose na neko graĎansko pravo i da je to pravo neodvojivo od postojanja takve isprave
• da je isprava izdata u stogo pismenoj formi i da sadrži zakonom odreĎene bitne sastojke.

Drugim rečima, da bi se stekla svojstva hartije od vrednosti, u pismenoj ispravi mora da se inkorporira pravo po osnovu dužničko-poverilačkih odnosa. To pravo se ne može ostvariti ni
preneti na drugog bez same isprave. Pored inkorporacije prava, ova pismena isprava treba da poseduje sposobnost za promet (negocijabilnost). Tek po ispunjenju ova dva osnovna uslova (inkorporacija prava i negocijabilnost) pismena isprava stiče svojstva hartije od vrednosti. Kod svake hartije od vrednosti bitna su tri lica:

1. izdavalac ili emitent, odnosno lice koje je hartiju izdalo
2. poverilac ili korisnik, i on je kao vlasnik hartije legitimisan da koristi pravo koje iz hartije proizilazi
3. dužnik ili obveznik, dužan je o roku i na utvrĎen način da izvrši obavezu, ili činidbu, koja iz hartije od vrednosti proizilazi