Hemijske osobine zemljišta

UVOD 

Zemljiste je povrsinski rastresiti sloj zemljine kore koji je nastanjen biljnim i zivotinjskim svetom, a koji karakterise plodnost, promenljiva i zavisna od klimatskih, hidroloskih i bioloskih uticaja i aktivnosti coveka.

Stvaranje zemljista je vrlo slozen proces uzajamnog delovanja litosvere, atmosvere, hidrosvere i biosvere, ciji je konacan rezultat pedoloski prekrivac zemlje (pedosvera). On se od stenovite podloge na kojoj je stvoren, razlikuje morfoloskim crtama, mineralnim hemijskim i organskim sastavom i fizickim osobinama.

Zemljiste cine cetri osnovne komponente:

•    mineralna materija (oko 45 % od mase zemljista)
•    organska materija (5 %)
•    voda (30%)
•    vazduh (20%)

Mineralne materije karakterise odredjem hemijski, mineroloski i granulomaterijski sastav, zavisan od geoloske podloge i nacina njenog fizickog, hemijskog i bioloskog raspadanja.

Organsku materiju zemljista cine mrtva organska materija i zivi organizmi (bakterije, aktinomicete, gljive, insekti, crvi). To je najaktivniji deo zemljista koji rastvaranjem oslobadja energiju, uslovljava hemijske i  bioloske procese i cini osnovnu hranu biljkama.

Voda u zemljistu obavlja niz znacajnih funkcija, pre svega kao rastvarac.

Veoma je vazna i uloga vazduha u zemljistu kao izvora kiseonika i azota.

OSOBINE I ZNACAJ ZEMLJISTA

Zemljišta se razlikuju među sobom po osobinama pa se prema tim razlikama na njima javlja odgovarajuća vegetacija. Usled toga zemljište predstavlja jedan od ekoloških faktora koji direkto uslovljava pojavu pojedinih biljaka i njihovih zajednica. Pošto zemljišta imaju više osobina, njihov uticaj na vegetaciju ima kompleksan (složen) karakter. Zbog toga se smatra da zemljište predstavlja kompleks ekoloških faktora.
Osobine zemljišta se pre svega mogu podeliti na:

•     fizičke,
•     fizicko-hemijske i
•     hemijske.