UNIVERZITET BIJELJINA,
FARMACEUTSKI FAKULTET
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA MIKROBIOLOGIJA
TEMA RADA: Herpes virusi
Mentor:
Student:
Prof. Dr Željko Mijailović
Lazar Stajić 386/16
Bijeljina, April 2018. god
1
1 Uvod
Herpesviridae
je velika porodica virusa DNK koja uzrokuje bolesti kako kod
životinja, tako i kod ljudi. Članovi ove porodice poznati su i kao herpes virusi. Ime je
izvedeno iz grčke reči
herpein
, što se odnosi na latentne, ponavljajuće infekcije tipične za
ovu grupu virusa. Najmanje pet vrsta
Herpesviridae
su izuzetno rasprostranjeni među
ljudima
.
To su: herpes simplex virus,
HSV-1 i HSV-2
(oba mogu uzrokovati oralni herpes
i genitalni herpes),
varicella- zoster
virus,
Epstein-Barr
virus (može izazvati i učestvovati
u nekoliko bolesti, uključujući mononukleozu i neke vrste raka) i
cytomegalovirus.
Više
od 90% odraslih je inficirano sa najmanje jednim od ovih virusa, a latentni oblik virusa
ostaje kod većine ljudi.
Ukupno postoji 9 tipova herpes virusa koji mogu da zaraze ljude. To su: herpes
simplex virusi 1 i 2, HSV-1 i HSV-2, (takođe poznati kao HHV1 i HHV2), varicella-zoster
virus (VZV, koji se može nazvati i HHV-3), Epstein–Barr virus (EBV ili HHV-4), humani
cytomegalovirus (HCMV ili HHV-5), humani herpes virus 6A i 6B (HHV-6A i HHV-6B),
humani herpes virus 7 (HHV-7), i uzročnik Kapošijevog sarkoma herpes virus (KSHV, ili
HHV-8).
U suštini postoji vise od 130 vrsta herpes virusa. Neki od njih mogu zaraziti
sisare,ptice, ribe…
2 Herpes simplex virus
Herpes simplex virus spada u rod Simplexvirusa, a u porodicu Herpesviridae. Genom
čini dvolančana DNK sa terminalnim ponavljajućim sekvencama. Omotač je troslojan.
Replikuje se u jedru, ćeliju napušta lizom ili egzocitozom.
Prenosnik infekcije je čovek. HSV se prenosi direktnim kontaktom sa aktivnim
lezijama ili sa asimptomatskim kliconošom, pri čemu je prenošenje češće sa aktivnih lezija.
Tip 1 ovog virusa se uglavnom prenosi oralnim sekretom, a tip 2 genitalnim sekretom.
Osoba s genitalnim herpesom može zaraziti partnera i tokom oralnog seksualnog odnosa.
Virus se retko prenosi predmetima kao što su wc šolja, tuš ili kada. Zaražena trudnica
može preneti virus detetu za vreme trudnoće ili tokom porođaja.
2.1
Akutni herpetični gingivostomatitis i faringitis
2
Ovo je najčešća klinička manifestacija prve epizode HSV 1 i prvenstveno se javlja kod
dece i adolescenata. Inkubacija iznosi 2-12 dana, a sama bolest 2-3 nedelje. Počinje naglo
sa groznicom, temperaturom, malaksalošću, bolovima u mišićima, bolom u predelu usne
šupljine i uvećanjem vratnih limfnih žlezdi. Istovremeno se javljaju vezikulozne (plikovi)
promene na tvrdom i mekom nepcu, sluzokoži obraza, desnima, jeziku i podu usne duplje.
Promene se mogu proširiti i na usne i lice. Vezikulozne promene brzo prelaze u plitke
ulceracije koje pri dodiru krvare i praćene su veoma intezivnim bolom. Kod
imunosupresivnih pacijenata, uključujući i one sa sidom može da dođe do teškog
zapaljenja mukoze.
2.2
Keratokonjuktivitis
Keratokonjuktivitis je veoma čest je uzrok kornealnog slepila. Počinje naglo sa
pojavom bola, zamućenjem vida, hemozama, konjunktivitisom i karakterističnim lezijama
na rožnjači.
2.3
Horioretinitis (zapaljenje sudovnjače i mrežnjače)
Horioretinitis se javlja kod novorođenčadi i HIV pozitivnih pacijenata, obično kao
manifestacije diseminovane (raširene) infekcije. Promene traju oko 2-3 nedelje i najčešće
prolaze bez sekvela.
2.4
Oralni( kožni) herpes
Oralni( kožni) herpes se najčešće javlja na donjoj usni, mada se promene mogu
proširiti i na nos, obraze, uši, vrat, grudni koš i šake. Na mestu gde će se javiti erupcija
vezikuloznih promena javljaju se prodromalni simptomi u vidu svraba ili bola. Promene se
povlače tokom 8-10 dana. Kod imunokompromitovanih osoba promene zahvataju i
sluzokožu.
2.5
Herpetični panaricijum
Herpetični panaricijum (prišt na prstu) karakteriše nagao početak sa otokom,
crvenilom i bolnom osetljivošću zahvaćenog prsta a nastaje nakon direktne inokulacije.
