Implicitna ovlastenja EU

Predgovor
Evropska unija, kao oblik ujedinjenja evropskih država se prvi put pominje u jednom zvaničnom dokumentu iz 1930.godine – memorandumu, koga je francuski ministar spoljnih poslova Aristid Brijan uputio Društvu naroda.. U memorandumu je bilo predloženo osnivanje Evropske unije, kao federalnog saveza Evrope. To je podržao i ministar spoljnih poslova Gustav Stresman, ali se te ideje nisu ostvarile zbog promjena u Njemačkoj.
Određeni oblici udruživanja država stvarali su povoljnu klimu koja je, malo po malo, uticala na stvaranje većih asocijacija država u Evropi.
Istorija Evropske unije predstavlja vremenski period koji počinje 1952.godine osnivanjem prve evropske nadnacionalne ekonomske zajednice – Evropske zajednice za ugalj i čelik. U Evropi su 1958.godine osnovane još dvije nadnacionalne zajednice – Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju, koje su se 1967. zajedno sa Evropskom zajednicom za ugalj i čelik ujedinile u Evropsku zajednicu. Kao samostalna nadnacionalna zajednica, Evropska zajednica je prestala da postoji 1993.godine kada je, postavši jedan od tri stuba Evropske unije, ušla u njen sastav. Kao samostalna nadnacionalna zajednica, Evropska zajednica je prestala da postoji 1993.godine kada je, postavši jedan od tri stuba Evropske unije, ušla u njen sastav. Od svog sastanka, pa do današnjih dana, Evropska unije rasla i razvijala se.
Važne institucije Evropske unije su Evropska komisija, Evropski parlament, Savet Evropske unije, Evropski savjet, Evropski sud pravde i Evropska centralna banka. Građani Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih 5 godina.
Evropska unija ima nekoliko institucija:
– Evropski parlament (785 članova)
– Savjet Evropske unije ili Savjet ministara (27 članova)
– Evropski savjet
– Evropska komisija (27 članova)
– Evropski sud (15 sudija)
– Evropski finansijski sud (27 članova)
– Savjet Evrope (46 članova)

Uvod

Unutar evropskih zajednica postojala je složnost oko toga da se ovlašćenja njihovih rukovodećih tijela moraju povećati, ali postojalo je i neslaganje oko načina na koji bi to povećanje bilo izvršeno. Naime, Francuska se zalagala za povećanje ovlašćenja Savjet ministara Zajedničke skupštine, dok su druge zemlje članice smatrale da se jačanje rukovodećih tijela može izvršiti samo njihovom integracijom u jedno tijelo sa širokim ovlašćenjima. Poslije dužih pregovora, zemlje članice su u Briselu potpisale Ugovor o spajanju, dokument koji je predviđao ujedinjenje tri evropske zajednice, a samim tim i ujedinjenje njihovih rukovodećih tijela.

Ugovor je stupio na snagu 1.jula 1967.godine, čime su stvoreni Evropska zajednica i njena rukovodeća tijela – Evropska komisija, Savjet ministara i Evropski parmalent. Ekonomske odredbe ovog sporazuma su dovele do još veće ekonomske integracije zemalja članica- carina na industrijsku robu između njih je ukinuta i uvedena je zajednička carinska tarifa prema zemljama van Zajednice.