Imunologija

Imunitet
Imunitet je specifično promenjeno stanje organizma u kojem on postaje otporan prema  uzročniku zarazne bolesti. Imuni sistem se sastoji od organa i ćelija. Centralni organi imunog sistema su timus i kosna srž.
Periferni organi:

1. inkapsulisani- slezina i limfni čvorovi
2. neinkapsulisani- limforetikularno tkivo pridodato respiratornom, digestivnom i urogenitalnom traktu.

Ćelije imunog sistema se mogu podeliti na:

1. limfatične- T i B limfocite
2. mijeloične- fagociti (mikro i makrofagi). Mikrofagi su polimorfonuklearni leukociti, a  makrofagi su monociti i ostali makrofagi.

Medijatorske ćelije koje učestvuju u reakciji preosetljivosti su mastociti, trombociti, bazofilni granulociti koji poseduju granule sa vazoaktivnim aminima, odnosno u njima se nalaze histamin i serotonin- dovode do inflamacije. Specifična otpornost podrazumeva humoralni imunitet koji je posredovan antitelima i celularni imunitet u kojem se stvaraju senzibilisani T limfociti. Nespecifična otpornost predstavlja prvu liniju odbrane i u nju spadaju:

1. lokalni mehanizmi odnosno koža i sluznice, kao i postojanje normalne mikroflore
2. sistemski mehanizmi u koje spadaju komplement, fagocitoza, NK ćelije i interferon.

Prva linija odbrane predstavljaju epitelne ćelije koje su granica između unutrašnje i spoljne sredine. U kontaktu sa stranim antigenima, epitel luči antibakterijske enzime koji se nazivaju defenzimi i katelicidini koji imaju baktericidno dejstvo. Epitel može da produkuje citokine koji uslovljavaju ponašanje drugih ćelija u imunom odgovoru. Među njima su najvažniji hemokini, odnosno hemotaktični faktori. Drugi deo nespecifične otpornosti podrazumeva fagocitozu, a fagociti se dele na dve komplementarne grupe ćelija. Prvu grupu čine mikrofagi ili granulociti od kojih sposobnost fagocitoze najviše imaju neutrofili. Druga grupa su makrofagi. U krvi su to monociti, a u tkivima tkivni makrofagi. Neutrofili su najbrojnija grupa granulocita koji iz kosne srži migriraju u krv, a nakon 12h migriraju u tkiva. Životni vek im je nekoliko dana. Oni predstavljaju 60-75% ukupnih granulocita kod karnivora, 20-30% kod preživara i 50% kod konja. U primarnim granulama se nalaze baktericidni enzimi od kojih je najvažnija mijeloperoksidaza, a u sekundarnim je najvažniji enzim lizozim.
Fagocitoza se odvija u četiri faze:

1. hemotaksija
2. adherencija
3. ingestija
4. digestija

Hemotaksija nastaje zbog privlačenja neutrofilnih granula na mesto prodora bakterija. Neutrofili koji normalno cirkulišu počinju da izlaze iz krvnih sudova, odnosno endotela postkapilarnih venula zato što se na endotelu eksprimiraju adhezioni molekuli. Najvažniji adhezivni proteini su selektin i integrin. Istovremeno dolazi do lučenja hemotaktičnih faktora same bakterije- jednim imenom hemokini, a hemotaksija se odvija od mesta veće koncentracije, odnosno ulaska mikroorganizma.