Infrastruktura za transport i rašćićavanje puteva u vanrednim situcijama

UVOD

Vanredna situacija je stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i inteziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada.Vanredna situacija se proglašava odmah po saznanju za neposrednu opasnost od njenog nastupanja, a može biti proglašena i pošto je nastupila, ako se neposredna opasnost od nastupanja nije mogla predvideti ili ako zbog drugih okolnosti nije mogla biti proglašena odmah posle saznanje za neposrednu opasnost od njenog nastupanja.
Zaštita kritičnih infrastruktura se definiše kao strategija, politika i spremnost koja je neophodna da se odvrati ili spreči napad, odnosno pruži odgovor u slučaju da dođe do napada na kritične infrastrukture. Jedna od mera zaštite kritične infrastrukture u vanrednim situacijama jeste izrada planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Na osnovu člana 45, stav 4 Zakona o vanrednim situacijama i člana 42, stav 1 Zakona o Vladi,Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o sadržaju i načinu izrade planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Ovom uredbom uređuje se sadržaj i način izrade Plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama na nivou RS, organa državne uprave, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, privrednih društava i drugih pravnih lica i drugih organizacija. Sa apekta zaštite kritične infrastrukture posebno je značajan član 8 ove uredbe, koji se odnosi na procene ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća.
Procena je dokument kojim se identifikuju opasnosti, izvori i oblici ugrožavanja, mogući efekti i posledice, sagledavaju snage i sredstva za odgovor na opasnosti izazvane elementarnim nepogodama i drugim nesrećama, za zaštitu i spasavanje života i zdravlja ljudi, životinja, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine. Procena, pored elemenata utvrđenih zakonom, sadrži naročito: procenu položaja, karakteristike, povredivost teritorije delovanjem elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća − udesa i katastrofa, posledica terorizma, ratnih i drugih većih nesreća po život i zdravlje ljudi, životinja, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine; procenu kritične infrastrukture sa stanovišta ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća; identifikaciju opasnosti i procenu rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća; procenu potrebnih snaga i sredstava za zaštitu i spasavanje.

1. ODRŽAVANJE PUTEVA U ZIMSKOM PERIODU

Održavanje puteva u toku zime obavlja se iz putnih baza i punktova koji su u poslednjevreme relativno dobro opremljeni, što poboljšava efikasnost ove službe.
U svakom punktu smešten je planirani broj mašina i radnika, kao i so, agregat i rizla za
posipanje odakle se održavaju tačno određene deonice puteva. Mehanizacija je
dimenzionisana prema nadmorskoj visini, usponima na putu, jačini vetrova, obimu
saobraćaja kao i opštem značaju tih deonica.
Plan održavanja državnih puteva I i II reda u zimskim uslovima zasnovan je na sledećim osnovnim elementima:

• na definisanju prioriteta putnih pravaca s obzirom na način i nivo održavanja;
• dnevno se utvrđuje stepen pripravnosti, a moguće su promene i u toku tekućih 24 sata;
• na nabavci i isporuci ukupno 74.730 t soli sa zalihama;
• na nabavci kamene rizle i agregata po potrebi.

1.1 Određivanje prioriteta puteva
Plan zimskog održavanja državnih puteva I i II reda se sprovodi od 15.11. do 31.03.
Vodeći računa o značaju putnih pravaca putevi Srbije razvrstani su u tri prioriteta. Autoputevi su I prioritet, a svi državni putevi I reda su I i II prioriteta.
Državni putevi II reda su II ili III prioriteta, izuzetno neke deonice državnih puteva II reda su putevi I prioriteta.
Prvi prioritet
Kolovoz se čisti i posipa čistom soli, tako da se omogući odvijanje saobraćaja uz smanjenu bezbednu brzinu u otežanim uslovima (sneg na kolovozu) na mah 60 km/čas. Tokom padanja snežnih padavina so se ne posipa već se samo čisti plugom, a nakon prestanka padavina posipa se 20g/m².
Drugi prioritet
Kolovoz se čisti i posipa samo rizlom ili šljakom do 80g/m², tako da se omogući obavljanje saobraćaja sa smanjenom bezbednom brzinom na mah 40 km/čas, u otežanim uslovima (sneg na kolovozu).
Treći prioritet
Sa kolovoza se samo uklanja sneg i time omogućuje prohodnost, ali tek nakon izvršenog čišćenja puteva I i II prioriteta, dakle sa zakašnjenjem. Obavezna je upotreba zimske opreme, naročito lanaca. Na ovim putnim pravcima su mogući duži zastojisaobraćaja.