Institucije evropske unije

INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE
Evropska unija deluje, odnosno izvršava poverene zadatke preko svojih organa i sprovođenjem propisa koji čine pravo Evropske unije. Posmatrani zajedno, organi čine tzv. institucijalni okvir.

Glavne institucije Evropske unije su:
• Evropski parlament,
• Evropski savet,
• Savet,
• Evropska komisija,
• Sud pravde Evropske unije,
• Evropska centralna banka i
• Računski sud.

Pored osnovnih institucija postoje i druge institucije: Komitet regiona, Ekonomsko-socijalni savet, Prvostepeni sud ili Sud prve instance i ombudsman.

Simboli Evropske unije su:
• Zastava Evropske unije se sastoji od 12 zlatnih zvezda petokraka, na plavoj pozadini. Na plavoj pozadini koja simboliše nebo i zapad, 12 zlatnih zvezda poređanih kružno, predstavljaju jedinstvo naroda Evrope. Broj zvezdica je statičan, 12 je simbol perfekcije i jedinstva;
• Evropska himna – Oda radosti, adaptirana deveta simfonija nemačkog kompozitora i pijaniste Ludviga Van Betovena;
• Geslo Unije je: Združeni u raznolikosti;
• Evro kao moneta;
• Dan Evrope – 9.maj.
EVROPSKI PARLAMENT
Poslanici Evropskog parlamenta se biraju neposredno od strane građana Evropske unije, kako bi zastupali njihove interese. Izbori se održavaju svakih 5 godina, a pravo glasa imaju svi građani Evropske unije stariji od 18 godine ( 16 u Austriji).
Službeno sedište Parlamenta je u Strazburu (Francuska).
Evropski parlament je sastavljen od poslanika koji predstavljaju narode iz država članica. Broj članova Evropskog parlamenta ne može niti veći od 750, plus predsednik. Broj poslanika po državama članicama je promenjljiv i određen Ugovorom o Evropskoj uniji. Mesta se dodeljuju državama članicama tako da, iako svaki član iz visoko naseljene države članice zastupa više građana od nekog člana države sa manjim brojem stanovnika, ni jedna država članica sa manjim brojem stanovnika nema više mesta od neke države sa većim brojem stanovnika. Opšte je pravilo da je najmanji broj mesta po državi članici 6, a najveći 96.
Pošto su direktno izabrani i ne predstavljaju zastupnike nacionalnih parlamenata, niti su diplomatski predstavnici svojih država, članovi Parlamenta rade nezavisno od instrukcija ili stavova svojih vlada ili parlamenata, po stranačkoj pripadnosti i disciplini, a ne prema nacionalnoj pripadnosti. S obzirom da se parlament bira direktno, on uživa demokratski legitimitet i može se zaista tvrditi da predstavlja građane država članica Evropske unije. Svi građani Unije su direktno predstavljeni u Parlamentu i imaju prava aktivnog učešća u životu Evropske unije. Nastoji se da se odluke odnose na što otvoreniji način i što je moguće bliže građanima. Političke stranke na nivou Evropske unije moraju da doprinesu oblikovanju evropskog identiteta i da izražavaju volju građana Unije.
Značaj uloge Evropskog parlamenta u zakonodavnom procesu Evroopske unije znatno se povećao. Podizanjem procedure saodlučivanja na nivo uobičajnezakonodavne procedure, Evropski parlament se zapravo pretvorio u „jednog od zakonodavaca“, zajedno sa savetom. U redovnom zakonodavnom postupku Parlament može ne samo da predlaže izmene i dopune zakonodavnih akata pri različitim tumečenjima, već može, uz određena ograničenja, izdejstvovati njihovo izglasavanje od strane Saveta. Zakonodavni akti Unije ne mogu se donositi bez dogovora između Saveta i Evropskog parlamenta.
Apsolutna većina dobijenih glasova članova Evropskog parlamenta je dovoljna za donošenje odluke. Međutim, kako Parlament dobija na značaju, postavljaju se sve složeniji uslovi u pogledu prisutnosti predstavnika u parlamentu. Čitav niz odluka može se usvojiti samo ukoliko ih podrži apsolutna većina svih članova Parlamenta. Konačno, svaki predlog da se izglasa nepoverenje Komisiji, ne samo da mora biti podržan od strane većine Evropskog parlamenta, već mora biti izglasan dvotrećinskom većinom glasova.