Investicije

Uvod

Tekuća finansijska i ekonomska kriza je nastala u SAD-u  i proširila se na cijeli svijet. Inicirana je kolapsom tržišta nekretnina i zahvatila je cio finansijski, a zatim i realni sektor razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Fiskalnim stimulansima izbjegnut je kolaps finansijskog sektora i ublažene su teže posledice krize na realni sektor i zaposlenost. Za izlazak iz krize potrebna su institucionalna i ekonomsko – politička prilagođavanja koja bi dovela do promjene ponašanja potrošača i investitora.

Tekuća globalna ekonomska kriza razotkrila je nedostatke sistema i ekonomske politike koji su generisali krizu i recesiju globalnih razmjera. U razriješenju krize ključnu ulogu ima država zbog otkaza tržišta i iz toga proisteklog nepovjerenja među učesnicima na tržištu. Država u tom slučaju može da doprinese povjerenju u tržišne institucije. Neosnovano je gledište da tržište samo može da riješi krizu koju je izazvalo uz kratkoročne gubitke, bez intervencija države i institucionalnog prilagođavanja koje je neophodno radi povećanja efikasnosti i stabilnosti tržišta i kvaliteta ekonomske politike. Tržište sa dovoljnom i adekvatnom regulativom (regulisano tržište) je ključna pretpostavka izlaska iz tekuće globalne ekonomske krize i recesije i dugoročne održivosti ekonomske stabilnosti i rasta privrede.

Ključne posledice krize su nelikvidnost, pad proizvodnje i izvoza, smanjenje zaposlenosti i povećanje nezaposlenosti, pad životnog standarda i rast siromaštva. Međutim, dugoročno održiv globalni rast i razvoj zahtijeva da se dovrši započeto čišćenje sporne i toksične aktive finansijskih institucija i izvrši institucionalno poboljšanje u finansijskom sektoru čiji su otkazi generisali globalnu finansijsku, a zatim i ekonomsku krizu. Rizici za finansijsku stabilnost i privredni rast prisutni su sve dok traje blagi oporavak finansijskog sektora, uz neiskazane potencijalne gubitke i spornu aktivu i sve dok traje blagi oporavak realnog sektora zasnovan više na fiskalnom stimulansu nego na povraćenom povjerenju potrošača i investitora.

Ulaganje u putovanjima i turizmu je jedan od važnih  aspekata  planiranja razvoja turizma, često planiran od strane međunarodnih organizacija kao što su Svjetska turistička organizacija i druge. Analize investicija za putovanja i turizam pokazuju znatnu različitost od zemlje do zemlje, ne samo u smislu zarade od turizma već i u pogledu državnog finansiranja za turizam, kao što su:

• Austria: 55.4 %  od ukupnog prihoda ( 1997 );
• Švajcarska: 63.4 % od ukupnog prihoda ( 1997 );
• India: 86% od ukupnog prihoda ( 1998 );
• Grčka: 87% od ukupnog prihoda ( 1998 );
• Filipini: 62% od ukupnog prihoda ( 1997 ).