menadžeri, dok je za uspešno individualno ulaganje potrebno biti odličan poznavalac
finansijskog tržišta i aktivan učesnik u dinamičnim kretanjima tržišta.

Ulaganjem sredstava u otvorene investicione fondove, investitori dobijaju

profesionalnu uslugu ulaganja njihovih sredstva u finansijske instrumente, kao što su
obveznice, akcije, komercijalni zapisi itd.

Ulaganjem u veći broj hartija od vrednosti, portfolio menadžer diversifikuje portfolio i

time smanjuje rizik ulaganja. Naime,vlasnici akcija i obveznica preduzeća koje bankrotira po
pravilu gube sve, dok fond koji je investirao u to isto preduzeće gubi samo nekoliko procenata
svoje imovine zahvaljujući diverzifikaciji ulaganja.

Prednost ulaganja u investicioni fond je i to što investitor u svakom trenutku može

povući svoja sredstva. (likvidnost)

Prinos koji se može ostvariti ulaganjem u investicioni fond je obično viši nego prinos

koji se ostvaruje nekim konvencionalnim oblikom štednje. Kod štednje veću kamatu moguće
je ostvariti jedino produženjem roka oročenja, dok je kod investicionih fondova očekivani
prinos moguće povećati promenom strukture imovine u koju fond ulaže.

Troškovi transakcija kod kupovine/prodaje hartija od vrednosti su manji za fond nego

za individualnog ulagača, jer je veličina uloga fonda neuporedivo veća.

Veliki broj i raznolikost investicionih fondova daju investitorima mogućnost da

izaberu fond koji je u skladu sa njihovim finansijskim potrebama i ciljevima.