Istorijat menadzmenta

UVOD

Kada se govori o istoriji menadžmenta neophodno je napraviti razliku između prakse i menadžmenta kao naučne discipline. Suština industrijske revoluccije sastoji se u naglašenoj tehnićkoj podeli rada i zameni rada radnika, radom mašina.

Opšte je poznato da je proces rada odigrao ključnu ulogu u razvoju čoveka. Položaj čoveka u društvu od davnina se mogao odrediti pomoću rada. LJudi su tokom razvoja civilizacija živeli u različitim oblicima društvene zajednice, kao što su: demokratija, oligrahija, autokratija, anarhija, monarhija, republika i sve su se odlikovale određenom vlašću. Od karaktera vlasti u tim zajednicama zavrisio je položaj ljudi u razlićitim društvenim sistemima odnosno način upravljanja ljudima.

Stalni rast i potreba ljudi i njihovih zajednica u svakoj novoj remenskoj dimenziji uslovljava povećanje uspešnosti ostvarivanja brojnih, raznovrsnijih i složenijih ciljeva. Ograničene mogućnosti pojedinaca u svim oblastima života i rada, nameću potrebu da ljudi iznalaze nove načine i organizacione forme, odnosno načine usmeravanja, kako bi mogli da povećaju svoju moć i uticaj u prirodnom i društvenom poretku. Sve veći uticaj na promene stanja u prirodi i društvu, omogućilo je čoveku da poveća resurse i sa istim zadovoljava sve veće potrebe, koje se stalno povećavaju.

Tako se i smanjuje razlika između ograničenih resursa na jednojj strani i zadovoljavanje neograničenih ljudskih potreba na drugoj strani. Iz navedenog proizilazi da su pitanja manje više bila uvek ista, ali su odgovori u svakoj novoj vremenskoj dimenziji bili drugačiji i po pravilu efikasniji, saglasno stečenom iskustvu, veštini, odnosno znanju koje je čovek sticao.

POJAM MENADŽMENTA

Menadžment je nastao od angloameričke reči mangae, čije je izvorno značenje snaći se, prevladati. Najdetaljniju strukturu elemenata funkcije menadžmenta, daoje je HenriFayol, koji menadžment naziva administrativnom grupom poslova, koja obuhvata:

1. Predviđanje(planiranje)
2. Organizovanje
3. Komandovanje
4. Koordinaciju
5. Kontrolu

Jednostavno shvatanje menadžmenta kao procesa donošenja karakteristično je za pojavu naučnog menadžmenta.

Menadžment je aktiviranje i usmeravanje svih resursa u preduzeću ka postizanju određenih ciljeva. Ovo podrazumeva i proces projektovanja ciljeva, planiranje sa regulisanjem i organizovanje, što se prožima radnom motivacijom, komunikacijom, vođenjem i odlučivanjem. Adekvatan prevod reči menadžment bio bi upravljanje i   rukovođenje poslovnim sistemom.

Menadžment od samih početaka karakteriše racionalizacija trošenja svih oblika rada. Najveći doprinos tome dao je Frederic Taylor, koji je utemeljio studiju rada i vremena.

Kao posledica implementacije menadžmenta osuim u proizvodnju i u ostale privredne grane, javljaju se posebne discipline, kao što su: menadžment ljudskim resursima, organizaciono ponašanje, menadžment marketinga, razvoja, finansija, itd.

Menadžment predstavlja proces predviđanja, organizovanja, komandovanja, koordinacije i kontrole. Pojavljuje se u tri aspekta: proces upravljanja određenim poslovima, poduhvatima ili sistemima, posebna grupa ljudi čiji je posao da upravlja izvršenjem zadataka koje obavljaju drugi ljudi, naučna disciplina koja se bavi istraživanjem problema upravljanja određenim poslovima, poduhvatima i društvenim sistemima