Uvod
"
Kraj XX i početak XXI veka u svetu biće upamćen po ogromnoj eskalaciji terorizma koji je
zbog neposrednih žrtava, koje je izazvao, materijalnih razaranja, posledica i stalnog straha
od novih napada gotovo šokirao svetsku javnost
.”
Danas, nijedna zemlja nije u potpunosti zaštićena od bilo koje vrste terorizma koji je postao i
postaje sve više globalni svetski problem, s obzirom na brzinu njegovog rasta i širenja, kao i
sve većeg broja terorističkih organizacija, koje se stalno unapređuju i usavršavaju, sa ciljem
uspešnog izvršenja svojih planiranih akcija.
Terorizam je prisutan u društvu od uvek. Ispaljavao se na početku u vidu atentata, ubistva
kraljeva, careva, vladara, otmicama i slično. Kako je prisutan toliki perod u svetu i društvu,
jasno je i da se dug vremenski period razvijao, ne bi li danas postao najveći i
najproblematičniji oblik nasilja. Svoju ekspanziju doživeo je sredinom XX veka, kada je
najviše počeo da se upotrebljava u političke svrhe, odnosno radi ostvarenja političkih ciljeva,
dok je bio podržavan od strane države koja ga je činila.
U cilju suzbijanja terorizma, službe bezbednosti svih država nastoje da obučavaju svoje
pripadnike što bolje i kvalitetnije, radi uspešne borbe protiv ovog fenomena.
U ovom radu će biti detaljnije predstavljen terorizam u vazdušnom saobraćaju, njegove
karakteristike, u kojim oblicima se ispoljava, kakve posledice sa sobom donosi, kao i primeri
nekih od najupečatljivijih terorističkih napada, od samog nastanka vazduhoplova, do danas.
ljude koji lete i za one koji su na zemlji. Međutim od tih do današnjih dana, vazduhoplovi su
pored neosporne koristi u službi čoveka, ljudskom rodu doneli i određene probleme jer su
omogućili terorističkih kolektivitetima da sprovode terorističke akte u vazdušnom prostoru.
Slika br.1: Prvi let braće Rajt
2
Teroristička pretnja u vazdušnom prostoru kao fenomen naročito u poslednje vreme, pobuđuje
povećano interesovanje šire javnosti, stručnih i naučnih radnika i time je postala nezaobilazna
tema stručnih rasprava i analiza snaga protivterorističkih sistema država, kao realna
pretpostavka mogućih ubojitih dejstava terorističkih kolektiviteta. Ovo posebno proizilazi iz
činjenice da, usled izuzetne mogućnosti koje pružaju vazduhoplovi u smislu brzog
prebacivanja iz jednog mesta u drugo i senzacionalnih efekata koji se postižu pretnjom
bezbednosti vazduhoplova i putnicima, predstavljaju vazdušni saobraćaj kao sve
interesantniju i češću metu napada terorista i interesantnu oblast drugih kriminalnih i
nezakonitih aktivnosti. Ako terorizam u vazdušnom prostoru sagledavamo kao pojavu u
celini, onda se ovde ne može podrazumevati samo ugroženost vazdušnog prostora, a time i
vazdušnog saobraćaja, već se u obzir moraju uzeti i ljudi, objekti i sredstva koji su u neposred
noj vezi sa vazdušnim saobraćajem. Iz navedenog možemo reći da je teroristička kriminalna
aktivnost u vazdušnom saobraćaju kombinovani i motivisani oblik nasilja, čiji je cilj
nanošenje straha, panike i pritisaka radi oslobađanja političkih zatvorenika i iznuđivanje
finansijskih sredstava u zamenu za taoce i vazduhoplov ili terorizam u vazdušnom saobraćaju
jeste primena nasilja i ispoljavanje moći nad nedužnim taocima, koji su privremeno lišeni
2
https://www.google.rs, datum prustupa: 05.12.2016. godina, vreme pristupa: 16:10
slobode, odnosno koje zastrašuju radi iznuđivanja nekakve koristi za onoga ko teroriše ili za
nekoga ko iza njega stoji.
3
Propisi o vazdušnoj plovidbi doneti su u Francuskoj, 1819. godine. Nešto kasnije, zapravo
1889. godine, na Haškoj konvenciji, pominje se po prvi put naziv za vazduhoplom, ali i
zabranjuje upotreba projektila iz balona, dok se na Pariškoj konvenciji, 1919. godine, pojavila
definicija vazduhoplova:
„Svaka sprava, koja se može kretati vazduhom (avioni, vazdušni brodovi, jedrelice, slobodni
baloni, vezani baloni i zmajevi)“
Vojni vazduhoplovi, vazduhoplovi isključivo upotrebljavani u
državnim službama
(poštanski,
carinski i policijski), se prema Parijskoj konvenciji smatraju državnim vazuhoplovom, dok se
civilni vaduhoplovi
u više konvencija, definišu kao: „Svaki aparat sposoban da se odži i kreće
vazduhom“.
U jugoslovenskom zakonu o vazdušnoj plovidni iz 1978. godine piše da je:
„Vazduhoplov
svaka naprava koja može da se kreće i održava u vazduhu i koja ispunjava propisane uslove
za bezbednost vazdušne plovidbe.“
4
Prema međunarodnom vazduhoplovnom pravu,
pod pojmom vazdušna plovidba podrazumeva
se letenje ili kretanje vazduhoplova po manevarskim površinama aerodroma.
Letenje
vazduhoplova ima za cilj prevoženje lica i stvari, vršenje drugih privrednih delatnosti, vršenje
upravnih poslova, pružanje sanitetske pomoći, vršenje sportske delatnosti, osposobljavanje
letačkog osoblja i vršenje naučnoistraživačke delatnosti.
5
Za moderni terorizam,
civilni vazduhoplovi predstavljaju tehnički spravu, a sadržajem
ogromne mase, koja plovi u vazdušnom prostoru čime prestavlja razornu avio-bombu pomoću
koje se mogu ugrožavati ljudski životi i materijalne vrednosti u slučaju zloupotrebe.
Moderni terorizam je svoj vrhunac doživeo 11.09.2001. godine u Sjedinjenim Američkim
Državama, gde je i prvi put civilni vazuhoplov upotrebljen kao ogromna razorna bomba koja
je uništila tri privredna objekta i ponela sa sobom oko 3000 žrtava.
3
http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2014-leto/66-2014-2-18-
Stankovic.pdf, datum pristupa: 04.12.2016. godine, vreme pristupa: 14:48
4
„Avioterorizam“, Dr Ljubo Pejanović, Dr Milorad Bejatović, Novi Sad, 2009. godina, strana: 71
5
„Ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraća“, Dr Ljubo Pejanović, Kruševac, 2008. godina, strana: 26
1.
Dovođenje u opasnost bezbednosti leta vazduhoplova radnjama i sredstvima
potencijalnog otmičara-teroriste
2.
Lišavanje života nekog lica prilikom dovođenja leta vazduhoplova u opasnost
3.
Dovođenje u opasnost bezbednosti leta vazduhoplova, što je kvalifikovano kao teža
posledica.
8
Radi preventive, vrši se stalno usavršavanje jedinica za porbu protiv terorizma u vazdušnom
saobraćaju, ali i stalnda dogradnja sistema tehničke zaptite i kontrola nad letovima, kontrola
putnika, prtljaga (detaljno pretresanje putnika prilikom ulaska na aerodrom, detaljna kontrola
ručnog prtljaga, sprečavanje mešanja prekontrolisanih putnikasa onima koji tek stižu na
aerodrom, pregled prtljaga savremenom elektronskom opremom, identifikacija prtljaga,
zabrana da putnici sami donose svoj prtljag do aviona, neprekidno obezbeđenje aviona koji
miruju i uvođenje neprekidne patrolne službe unutar aerodromske staze, kao i van nje).
Najznačajnija aktivnost nakon saznanja za otmicu vazduhoplova je kako osloboditi taoce i
savladati teroriste. Pored obučenih jedinica za odrabu od terorizma, koriste se i
specijalizovani pregovarački timovi, koji imaju za cilj da smire emocionalne napetosti, alli i
prikupe informacije o otmičarima, odugovlače vreme i slično.
Članom 17 Varšavske konvencije iz 1929. godine, regulisana je odgovornost prevoznika u
vazdušnom transportu i za nestalu štetu u slučaju smrti, povrede ili svakog drugog telesnog
oštećenja koje je putnik pretrpeo, kada se događaj koji je prouzrokovao štetu desio na
vazduhoplovu ili u toku svih operacija ukrcavanja i iskrcavanja putnika i posade.
9
Otmičari vazuhoplova su, većino, intrizično motivisani, iza njih nekada stoje pojedine vlade
koje su u komplementarnom odnosu sa terorističkim organizacijama i koje pomoću terorizma
traže možda poslednji modus za ostvarivanje nekoh svojih ciljeva. Politička borba, dakle, ne
poznaje granice između država, vlada, nacija, grupa – u njoj se našao celokupni vazdušni
saobraćaj.
10
Postoje tri faze od onoga trenutka kada se sazna da je neki vazduhoplov otet i da ide u
suprotnom pravu, od onoga kojim bi trebalo, pa se do trenutka savladavanja otmičara, a to su:
8
„Terorizam u političkoj i pravnoj teoriji“, Prof. Dr Radoslav Gaćinović, Beograd, 2011. godina, strana: 412
9
„Osnovi terorizma“, Prof. Dr Ljubo Pejanović, Fakultet za pravne i poslovne studije Dr Lazar Vrkatić, Novi
Sad, 2016. godine, strana: 95
10
„Terorizam u političkoj i pravnoj teoriji“, Prof. Dr Radoslav Gaćinović, Beograd, 2011. godina, strana: 414
