Karakteristike savremenog računovodstva banaka

Uvod

Savremeno računovodstvo iziskuje visoko obrazovanog računovođu, poreskog savetnika, integraciju poslovnog sistema putem softvera koji između ostalih ima i računovodstvenu funkciju, dobru organizaciju, redovno praćenje poreskih i drugih propisa, kao i učešće u radu profesionalnih organizacija.
Savremeno poslovanje nameće mnoge zahteve pred preduzeća. Među njima se nalaze i potrebe preduzeća za poreskom analizom i adekvatnom primenom poslovne taktike, kako bi se u okviru zakonski definisanih okvira poreski izdaci sveli na minimum, a maksimizirala dobit preduzeća.
Takođe, preduzeća žele kvalitetno uređenu dokumentaciju, preglednu i dostupnu revizorima, poreskoj upravi, samom preduzeću i drugim entitetima koji mogu biti zainteresovani za dokumenta određenog privrednog subjekta.  Danas postaje standardna i potreba preduzeća za integrisanim sistemom, u kome računovodstvo se računovodstvo gradi u samom preduzeću, i u računovodstvenoj službi.
Sve ovo su ne samo potrebe modernih preduzeća, već i suštinske prednosti koje moderno preduzeće ostvaruje na tržištu. Ovakvo preduzeće ima odgovorno računovodstvo, odgovorno prema državi, vlasnicima, bankama, kupcima, kao i dobavljačima.

 
1. Karakteristike savremenog računovodstva banaka

Banka je preduzeće koje se, kao i sva druga preduzeća, osniva sa ciljem da iz svog poslovanja ostvari profit i da iz tog profita isplati svojim vlasnicima veće dividende. Shodno tome, vlasnici banke ulažu svoja sredstva u kapital banke sa ciljem da se ti ulozi opolode i da doesu što veći prinos. Banke se skoro po pravilu osnivaju kao akcionarska društva, a zbog posebne uloge koju imaju u privredi, za njihovo osnivanje je potrebna saglasnost državne institucije koja je zadužena za regulaciju i nadzor nad poslovanjem banaka.

Banke, kao i preduzeća drugih delatnosti, trguju robom i uslugama. U bankarskoj delatnosti , roba kojom se trguje je tuđ novac, a usluge koje banka pruža vezane su za čuvanje i raspolaganje tuđim novcem.

Novac se kao predmet trgovine razlikuje od robe iz drugih delatnosti jer on danas najčešće nije opipljiva roba, a banka ga ne prodaje kupcu u zamenu za istu količinu novca. On predstavlja specifičnu robu koja omogućava razmenu svih dobara i usluga.

Kako su novac kupca i novac prodavca deponovani kod banke, izdavanje novca za primljenu robu i naplata novca za prodatu robu odvijaju se preko platnog sistema banaka.

Zato što novac obezbeđuje protok robe i usluga u privredi i zato što se taj promet obavlja preko platnog sistema banaka, za banke se kaže da imaju posebnu ulogu u privredi svake zemlje. To je ujedno i osnovni razlog što se osnivanje i polsovanje banka uređuje posebnim zakonom – Zakonom o bankama.

Osnovni polsovi kojima se bave banke su depozitni, kreditni, menjački poslovi, emisioni, depo-poslovi, poslovi sa efektima, poslovi izdavanja jemstava i poslovi platnog prometa.

Depozitni poslovi i poslovi platnog prometa povezani su sa plaćanjem kupca sa svog računa kod jede banke na račun prodavca kod druge banke.

Kreditni poslovi povezani su sa potrebama kupaca da pozajme sredstva od banke da bi platili za oru ili usluge koje su im potrebne.

Banke obezbeđuju mesto za deponovanje novca i za uzimanje novca u zajam u toku uobičajenog odvijanja poslovanja. Ta velika koncentracija novca čini da se banke smatraju institucijama od visokog poverenja, a često daje i određenu političku moć.