I.
KEJINZIJANIZAM
Dž.М.Kejns ( 1883-1946 ) je bio jedan od velikih mislilaca XX vijeka. Centralna
figura zbivanja na intelektualnom, državnom, ekonomskom, filozofsko-
političkom planu. Kejnsov fundamentalni doprinos, po riječima R.Skidelskog,
je da ne znamo, niti možemo da izračunamo, šta će doneti budućnost. U tom
svijetu novac je psihološka sigurnost naspram neizvjesnosti. Najvažniji izvor
razumijevanja biznisa poticao je iz njegovog ličnog pravljenja novca:
njegovo
poznavanje špekulativnog instikta učinilo ga je velikim
ekonomistom,
zapisao je
njegov drug Nikolas Davenport. Svoju nacionalnu reputaciju stiče
objavljivanjem brošure
Ekonomske posljedice mira,
pošto je napustio britansku
delegaciju na Versajskim pregovorima. Važno poglavlje u njegovom životu
vezano je za kritikovanje Čerčilovog povratka zlatnom standardu, 1 = 4.86 $. U
čuvenom pamfletu
Ekonomske posljedice g. Čerčila,
Kejns je ukazao da će
precenjena funta za oko 10% usloviti pad izvoza, pa će potreba da se održi
konkurentnost, izvršiti pritisak na nadnice, da se one smanje, što će dovesti do
talasa štrajkova. Bio je to uvid u slavnu Kejnsovu sekvencu, rigidnosti nadnica i
mehanizma
prilagođavanja, pa kao rezultat takvog razmišljanja nastaje i njegova knjiga
Kraj lesefera.
U svojoj knjizi
Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca,
objavljenoj 1936. god.
I koja predstavlja bibliju kenzijanizma, ističe: '' Ideje ekonomista i političkih
filozofa i kada su u pravu i kada nisu, uticajnije su nego što se to obično misli.
Svijet se stvarno skoro jedino po njima upravlja. Praktični ljudi, koji
uobražavaju da su potpuno po strani od bilo kakvih intelektualnih uticaja,
obično su robovi nekog pokojnog ekonomiste...ljudi očekuju sa izuzetnim
nestrpljenjem izvorniju dijagnozu; kao rijetko kada su spremni da je prihvate,
žele da je isprobaju, ako se iole učini tačna.''
''Mada je savremeno stanje makroekonomije nalik bojnom polju na kome su
pukovi ekonomista okupljeni pod različitim zastavama, naše je mišljenje, da bi
se trebalo oduprijeti iskušenju, da se ustanovi nekakav restriktivni i
jedinstveni konsenzus, i to zato što je malo vjerovatno da pravi odgovori mogu
proisteći iz nekakve čiste ekonomske dogme, zaključuje B.Snoudon.''
Tokom historije, nastalo je dosta ekonomskih škola, koje možemo razlikovati
po njihovom mjestu u razvoju makroekonomske misli i njihovom glavnom
doprinosu makroekonomskoj analizi. Središnje mjesto u Kejnsovoj ekonomiji
pripada ideji efektivne tražnje, u uslovima zaostajanja tražnje za ponudom,
proizvodnja se, ako se ništa ne učini, mora smanjivati da bi se na nižem nivou
2
3. obnavljanje poverenja u kapitalistički tržišni sistem, naspram totalinarnih
režima.
III. DOPRINOS KEJNSOVE TEORIJE
Kejnsova teorija 30-tih godina predstavlja revoluciju na području ekonomske
politike, s obzirom na ogroman uticaj Kejnsovih ideja na kreatore ekonomske
politike u međuratnom periodu, a naročito posleratnom.
Tako veliko interesovanje za Kejnsa proizilazi iz:
1. doprinosa na teorijskom planu;
2. uticaju na kreiranje britanske ekonomske politike;
3. zanimljivim ličnim životom-umjetnosti, berzanskim aktivnostima koje
su mu donijele značajan imetak, ućešćem u prijelomnim političkim
događajima poput rušenja zlatnog standarda, Versajske konferencije,
bretonvudskim pregovorima o osnivanju Međunarodnog monetarnog
fonda.
Srž Kejnsovih ideja se nalazi u
Opštoj teoriji zaposlenosti, kamate i novca,
za
koju je sam autor vjerovao da po svojoj opštosti neoklasičnu ekonomiju
pretvara u poseban slučaj. Ključna Kejnsova ideja je postojanje nevoljne
zaposlenosti, koja pokazuje da kapitalizam nije samouravnotežavajući sistem.
Takva nezaposlenost duguje se nedostatku agregatne tražnje, koja predstavlja
zbir tražnje potrošača i investitora. Po njemu, ako je agregatna tražnja
nedovoljna treba je povećati i to trećim elementom- državnom potrošnjom.
Kejns je pri tom arbitrarno pošao od hipoteze, prema kojoj sa rastom dohotka,
potrošnja apsolutno raste, ali tako, da relativno zaostaje – i to je nazvano
Kejnsovom hipotezom o apsolutnom dohotku. Po toj teoriji potrošnja je veća
kod siromašnih, nego kod bogatih, a tokom vremena sa rastom dohotka, biva
relativno sve manja. Kejns je smatrao da će problem nedovoljne agregatne
tražnje biti sve veći, ukoliko društvo postaje sve bogatije, i da zato neće biti
dovoljno investicija, što će prouzrokovati nezaposlenost i društvo gurati u sve
dublju krizu. Zato što se procesi ubrzavaju, zbog akceleratorskog efekta na
potrošnju i multiplikatorskog efekta na investicije. Тај multiplikatorski efekat
podrazumeva međuzavisnost svih od sviju, nedeljivost ekonomske krize koja
pogađa sve, neke pre i bolnije, ali i one bogatije i ona je ubijedila javnost, da se
intervencionistička ekonomska politika mora primenjivati za otklanjanje
nezaposlenosti. Ravnotežu remete injekcije, koje predstavljaju određeni priliv
u sistem, kao nove investicije i curenje, odliv, predstavljeno kao štednja. Тeret
njihovog uravnoteženja po neoklasici treba da podnese kamata, koja ćw
uravnotežiti ponudu sa tražnjom kapitala, baš kao što ponuda i tražnja na
4
