Bez  komuniciranja  bi  bilo  teško  –  ako  ne  i  nemoguće  –  voditi  bilo  koji  posao.  U  stvari,
komunikacija se dešava stalno, na svim nivoima i u svim oblicima poslovanja. To je zato što
svi  ljudi  moraju  da  komuniciraju  kako  bi  postigli  bilo  kakav  međusobni  odnos.  Zapravo,
komunikacija nas čini ovim što jesmo, jer je ona osnova stvaranja kulture.

Pojedinci  i  organizacije  ne  postoje  u  vakuumu,  oni  se  nalaze  u  svetu  punom  energičnih
aktivnosti. Oni nisu nepovezani, oni su međusobno zavisni. Oni se ne ponašaju kao pojedinci u
izolaciji,  oni  rade  u  grupama  i  sarađuju.  Prosec  komunikacije  je  jedan  od  mnogih  procesa
kooperacije izmedju pojedinaca I organizacija.
Bez  obzira  na  to  što  je  komunikacija  jedna  bazična  i  univerzalna  pojava,  ona  treba  da  se
prilagodi određenim poslovnim situacijama da bi bila što efikasnija i uspešnija, isto kao što su
nam potrebne određene veštine i znanja za određene poslove. Korišćenje samo naših urođenih
komunikativnih sposobnosti je često nedovoljno za uspešnu poslovnu komunikaciju.

Kontinuirane promene svetskog privređivanja primoravaju organizaciju da stalno iznalazi nove
načine da bi se izdvojila od konkurencije. Više nije dovoljno samo komunicirati sa okruženjem
(internim  i  eksternim),  već  je  bitan  i  način  na  koji  se  ta  komunikacija  obavlja  u  okviru
organizacije.

Složeni sistemi savremenog komuniciranja su otkriće modernog doba, za koje ranije generacije
ljudi nisu znale. Ipak, komunikacija u savremenom smislu, potekla je iz čovekove potrebe za
odnosom  sa  drugim  ljudima.  U  stvarnosti  je  razvoj  informacijske  delatnosti  (komuniciranje
uopste),  napravio  džinovski  korak  napred  izazivajući  promene  u  svim  sferama  čovekovog
života. Čovek koji je razvio potrebu i sposobnost komuniciranja sa drugim ljudima, neminovno
izlazi iz sveta individualnog i ulazi u svet kolektivnog.

Komunikacija je osnovni društveni odnos. Ovaj dvosmeran dinamičan odnos stalno se menja i
usavršava,  kako  u  pogledu  sadržaja  koji  se  komunicira,  tako  i  u  pogledu  načina  korišćenja,
srectava  i  medija  koji  stoje  na  raspolaganju.  Putem  komuniciranja  odvija  se  proces
sporazumevanja ljudi u odredjenom društvu, u različitim oblastima društvene prakse ( politika,
kultura, sport itd.). Jezgro procesa čini informativni sadržaj, odnosno informacije iz konkretnih
oblasti  društvene  prakse.  Razmenom  informacija  uspostavljaju  se  socijalni  odnosi  medju
ljudima.  Preko  sadržaja  procesa  komuniciranja  vrši  se  medusobni  uticaj,  različite  interakcije
medju ljudima i tako usmerava pojedinačno ili grupno ponašanje u pravcu postavljenih ciljeva.
Tako se može posebno analizirati proces razmene informacija u različitim oblastima društvene
prakse, u koje ljudi stupaju radi obavljanja neophodnih životnih aktivnosti.