Kreativnost ljudi kao izvor promena

UVOD

Svaka promena sa sobom donosi nešto novo, neku specifičnost koja menja postojeće stanje stvari. Problematika promena u poslednje vreme spada u među najistraživanije, kako u pogledu vrsta promena, nosioca, izvora, načina izvođenja itd-, tako posebno i zbog posledica koje je sve teže sagledati. Ovo stoga, što ne donose sve promene uvek i samo pozitivne posledice, već se javljaju i one štetne( npr. ekološke, zdravstvene i sl.). Ukratko, promena je nastajanje nečeg novog, a to je jedini put da čovek iskaže svoju kreativnost i inovativnost.( Pokrajac, Tomić 2008 , str. 121. )
Svako može biti kreativan u nekoj meri. Osoba koja misli da nije kreativna je zapravo osoba koja ne koristi svoje kreativne potencijale.
Biti kreativan ne znači uvek imati revolucionarne ideje. To jednostavno znači imati pristup donošenju odluka. Pri tome treba imati na umu da se kreativnim menadžerima nazivaju oni koji ne samo da imaju nove ideje, već i podstiču inovativnost i kreativnost podređenih.
Cilj rada je da prikažem koliko je potrebno da se istakne to svojstvo ljudi da stvaraju nove ideje, vizije bliže i dalje budućnosti koje žele da realizuju, tj. da razviju svoju kreativnost, koja bi dovela do promena u okruženju. Pored toga, prikazaću malo šire pojam kreativnosti, razliku između inovacije i kreativnosti, kao i tehnike za povećavanje iste.

1.    KREATIVNOST I INOVACIJA

Mnogi ljudi u svetu ne prave razliku između kreativnosti i inovativnosti, što je veoma pogrešno.
Kreativnost kao mentalni proces predstavlja stvaranje novih ideja, koncepata, ili novih asocijacija između njih, ma koliko se one primenjuju i ostvaruju.
Dok sa druge strane gledišta, inovacija predstavlja pretvaranje tih ideja u proizvode i procese  (proizvodne i procesne inovacije). To nam samim tim govori da ne može doći do inovacija bez kreativnosti, jer je kreativnost osnova inovativnosti, a ona je praktična nadgradnja kreativnosti.

2.    MERE KREATIVNOSTI

Značajnu meru kreativnosti zauzima analiza odnosa preduzetništva i inovativnosti, odnosno stvaralačke sposobnosti, da se stvori nešto novo, što će za rezultat dati uspešnim poreduzetničkim poduhvatom.
Kada govorimo o pojmu preduzetništvo, automatski mislimo o pojmu promena, jer ono uvek predstavlja pojam promene.
Inovativnost i preduzetništvo idu uvek zajedno!
Kreativni proces sastoji se od 5 delova  :
1.    Priprema ( pripremni rad na problemu koji usmerava um pojedinca na problem i istražuje dimenzije problema. ),
2.    Inkubacija ( problem je ušao u podsvest pojedinca i spolja nije vidljiva reakcija.),
3.    Nagoveštaj ( kreativna osoba dobije „predosećaj” kako je rešenje na svom putu. ),
4.    Prosvećivanje ili uvid ( kreativna ideja oslobađa se iz podsvesti pojedinca u njegovu svest.),
5.    Potvrda ( ideja je svesno potvrđena, promišljena, a zatim i primenjena. )
(http://sh.wikipedia.org/wiki/Kreativnost#Graham_Wallas)

3.    PODELA KREATIVNOSTI

O kreativnosti možemo govoriti kao o individualnom fenomenu, a takođe se može posmatrati i kao kolektivna kreativnost.
Kolektivna kreativnost predstavlja stvaranje novih ideja na nivou radne grupe. Ipak kreativnost se najčešće posmatra sa stanovišta preduzetništva kao individualna kreativnost.
Individualna kreativnost se ispoljava kroz sledeće osobine:
•    Originalnost u razmišljanju i rešavanju problema
•    Više talenta, nego nadprosečne inteligencije
•    Emocionalnost i osetljivost za ljude oko sebe (empatija)
•    Pozitivna slika o sebi
•    Fleksibilnost i neautoritarnost
•    Dubinska zainteresovanost i motivisanost za prirodu nekog problema
•    Nekonformisti su, cene svoju autonomnost