krivicno delo ubistva u zakonodavstvu Srbije

Uvod

Pod ubistvom se, u smislu Krivičnog zakonika Republike Srbije,
podrazumeva protivpravno lišenje života jednog ili više lica. Kao krivično delo, ono
može biti izvršeno na različite načine, uz upotrebu najraznovrsnijih sredstava.
Međutim, način i sredstvo izvršenja kod ubistva nisu bitni za njegov pojam. Tako,
ono može biti učinjeno radnjom činjenja, ali i radnjom propuštanja sa umišljajem ili
iz nehata.
Krivična dela ubistva propisana su članovima 113, 114, 115, 116, 117, i 118,
Krivičnog zakonika Republike Srbije, a obradićemo ih na sledeći način:
1. Obično ubistvo (član 113 KZ RS)
Ubistvo je protivpravno lišavanje života drugog lica.1 Način izvršenja
ubistva može biti veoma različit, a ubistvo se može izvršiti različitim sredstvima i
pod različitim okolnostima. Krivično delo ubistvo ima nekoliko zajedničkih
obeležja, a to su:
• radnja2
• nastupanje smrti,
• protivpravno lišavanje života drugog lica, i
• živo ljudsko biće kao objekt krivičnog dela.
Radnja izvršenja običnog ubistva sastoji se u lišavanju života drugog lica.
To znači da radnja izvršenja može biti svaka ona radnja koja je podobna da
prouzrokuje smrt drugog lica. Krivično delo ubistva može se izvršiti samo prema
živom čoveku. U vezi sa tim postavlja se pitanje momenta početka i završetka
života, odnosno nastupanja smrti, od čega zavisi postojanje objekta radnje kao
bitnog elementa bića krivičnog dela.”3 Radnja krivičnog dela ubistva se sastoji u
svakoj delatnosti koja je podobna da prouzrokuje smrt jednog čoveka. 4 Posledica
krivičnog dela jeste smrt drugog lica. Između radnje izvršenja i posledice, za
postojanje krivičnog mora postojati uzročna veza.
U širem smislu, ubistvo predstavlja uništavanje ljudskog života, a to je
protivpravno oduzimanje života nekog lica. Sa aspekta krivičnog prava, ubistvom
se smatra samo ono oduzimanje života lica koje je izvršeno protivpravno. Tako,
zaključujemo, pod pojmom ubistva ne može se podrazumevati nastupanje smrti
kao posledica saobraćajnog udesa ili ubistvo nastalo izvršenjem smrtne kazne.
Ubistvom bi se smatralo i izvršenje smrtne kazne ako bi oduzimanje života izvršilo
lica koje nije ovlašćeno za izvršenje smrtne kazne. Kod krivičnog dela ubistva
neposredan objekt može biti samo čovek, odnosno živo ljudsko biće. Tako, objekt
ubistva može biti svaki čovek od rođenja do smrti, bez obzira na njegovu starost i
zdravstveno stanje. Ne može objekt ubistva biti plod u utrobi majke, jer se kao
ljudsko biće, u smislu krivičnog dela ubistva smatra samo plod koji je već zreo za
odvajanje od utrobe.Međutim, treba znati da za postojanje ubistva, nije potrebno da
je plod potpuno odvojen od utrobe, već je dovoljno da je započet proces rađanja.
Ljudsko biće može biti objekt ubistva sve do momenta prestanka života u
njemu. Znači da objekt ubistva ne može biti leš. S druge strane, objekt ubistva može
biti lice koje boluje od neizlečive bolesti ili lice na samrti sve dok mu se ne ugasi
život u potpunosti. Krivična dela protiv života i tela imaju nekoliko zajedničkih
obeležja, po kojima se razlikuju od ostalih dela koja imaju za posledicu smrt ili
telesnu povredu nekog lica. Postoji sporno pitanje da li lišavanje života jednog lica
po njegovom pristanku treba smatrati ubistvom.
Samoubistvo, odnosno svojevoljno oduzimanje života, ne smatra se
krivičnim delom, ali nije dozvoljeno ustupanje ovog prava drugom licu, jer bi to
predstavljalo krivično delo ubistvo. Neka zakonodavstva ovo smatraju kao
privilegovano (lakše) ubistvo, a prema našem zakonu, tretira se kao lišenje života iz
samilost