Krivicno procesno pravo

NAČELA KRIVIČNOG POSTUPKA
Pojam i vrste

Načela krivičnog postupka su ona procesna pravila koja se odnose na  najviše procesne pojmove ili bića i određuju karakter ili tip krivičnog postupka.
Načela služe ostvarivanju ciljeva postupka i proizvod su političkih,kulturnih,ekonomskih  i istorijskih prilika  određene društvene zajednice  ili pravno tehničkog i stručnog iskustva o tome kako treba voditi krivični postupak.
Načela treba shvatiti kao žive ustanove koje se menjaju i prilagođavaju uslovima života u skladu sa promenama  u društvu i novim potrebama postupka .
Vrste načela su:
1.    načelo legaliteta;
2.    optužno , istražno i mešovito načelo;
3.    načelo kontradiktornosti ;
4.    načelo javnosti ;
5.    načelo zbornosti ;
6.    načelo neposrednosti;
7.    načelo istraživanja materijalne istine;
8.    načelo odbrane;
9.    načelo usmenosti;
10.    načelo slobodne ocene dokaza;
11.    načelo in dubio pro reo;
12.    načelo ne bis in idem;
13.    načelo procesne ekonomije;

 
2. NAČELO LEGALITETA

Ovo načelo ustanovljava obavezu javnog tužioca da u slučajevima krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti preduzme krivično gonjenje uvek kada se za to ispune u zakonu predviđeni stvarni i pravni uslovi .
Dužnost javnog tužioca da preduzme krivično gonjenje nastupa ako postoje dokazi  iz kojih proizilazi osnovana sumnja da je odredjeno lice učinilo krivično delo.
Javni tužilac može odložiti  krivično gonjenje  za krivična dela  za koje je predviđena novčana kazna ili kazna  zavota do 3 godine , ako osumnjičeni u roku od 6 meseci izvrši jednu ili obaveza koje mu odredi javni tužilac i to:

•     da otkloni štetnu posledicu krivičnog dela ili nadoknadi štetu ;
•     da uplati  odrešen iznos humanitarnoj organizaciji, fondu  ili javnoj ustanovi ;
•     da obavi neki  društveno korisni  rad ili da ispuni obaveze izdržavanja;

 
3. OPTUŽNO, ISTRAŽNO I MEŠOVITO NAČELO

Ova načelo uređuju položaj glavnih procesnih subjekata u krivičnom postupku .
Optužno načelo se sastoji u razdeobi  osnovnih procesnih funkcija (suđenja, optuženja i odbrane) na tri  izmešu sebe odvojena i nezavisna  procesna subjekta (sud, tužilac i optuženi) tako da tužilac iznosi spor pred  sud i snosi teret dokazivanja, okrivljeni se brani , a sud presuđuje na osnovu materijala koji proizađe iz kontradiktorne rasprave stranaka u koju se on ne meša.
Istražno načelo se sastoji  u spajanju osnovnih procesnih  funkcija (suđenje, gonjenje i odbrana ) i njihovom poveravanju sudu  koji je u postupku jedini procesni subjekt. Okrivljeni je  objekat istraživanja  a ne subjekat postupka  kome pripadaju prava odbrane .
Mešovito načelo je u osnovi  savremenih krivičnih postupaka evropskih kontinentalnih država.