Krivično procesno pravo (ošti deo)

1 Pojam krivicnog procesnog prava

Krivicno procesno pravo je skup pravnih propisa kojima se odreduju procesne radnje,njihova forma i unutrasnja vrijednost i odreduju procesni subjekti kao vrsioci tih radnji injihov pravni polozaj (prava i duznosti). Pojam krivicnog procesnog prava ostao bi nepotpunako ne bi obuhvatio i predmete koji se eventualno javljaju van krivicnog zahtjeva, ali supredmet krivicnog procesnog prava (imovinskopravni zahtjev, prejudicijalna pitanja i troskovipostupka), kao i propise o predmetima cije rjesavanje predstavlja uslov za vodenjekrivicnog postupka ili su nastali kao posljedica sprovedenog krivicnog postupka (postupakekstradicije, naknada stete neopravdano osudenim licima, izdavanje potjernice i objave,brisanje osude i dr).

Predmet krivicnog procesnog prava

Predmet krivicnog procesa je utvrdivanje postojanja krivicnopravnog zahtjeva drzave upojedinoj krivicnoj stvari pokrenutoj povodom ucinjenog krivicnog djela. Taj se predmetokoncava donosenjem pravnosnazne odluke o toj stvari.Krivicni postupak se razlikuje od krivicnog izvrsenja, jer je proces usmjeren na donosenjeodluke, a izvrsenje na sprovodenje donijete odluke, tako da u izvrsenju nema procesnogodnosa. Pravo krivicnog izvrsenja je posebno pravo, odvojeno od krivicnog procesnog prava,bez obzira na to sto se neke odredbe o njemu nalaze i u krivicnom zakonu i zakonu okrivicnom postupku i bez obzira na to da li se krivicno izvrsenje u zakonu postavlja kao aktsuda ili kao akt organa uprave. Izvrsenje zdskih odluka je predmet krivicnog izvrsnogprava, a ne krivicnog procesnog praya.Uredenje organizacije pravosudnih organa (sudova i tuzilastava), iako ima veliki znacaj zakrivicni postupak, nije predmet krivicnog procesnog prava. U krivicno procesno pravospadaju samo one norme iz zakona o sudovima i zakona o tuzilastvu koje se ticu konkretnogvrsenja pravosudne funkcije, a ne i ostale odredbe.

2.  OSNOVNA OBELEŽJA KRIVIČNO-PROCESNOG PRAVA

Krivično-procesno pravo je skup pravnih propisa kojima se određuju:

1.krivično-procesni subjekti (forma i sadržina njihovih radnji)

2.krivično-procesni odnosi radi rešenja krivične stvari, zaštite građana od kriminaliteta i krivično-pravne zaštite države.

Prema tome, osnovna obeležja krivično-procesnog prava su:

1. krivično-procesni subjekti mogu biti glavni i sporedni. Glavni subjekti su:ovlašćeni tužilac (kao nosilac funkcije optužbe), okrivljeni (kao nosilac funkcije odbrane) i krivični sud (kao nosilac funkcije suđenja). Sporedni krivično-procesni subjekti su:

2. krivično-procesna radnja je zakonom uređena delatnost krivično-procesnih subjekata u krivičnom postupku.

3. krivično-procesni odnos je neraskidivo povezan sa krivično-procesnom radnjom, jer krivično-procesni subjekti stupaju u međusobne odnose

4. predmet krivičnog-procesnog prava može biti osnovni i sporedni. Osnovni je sama krivična stvar, a sporedni je: imovinsko-pravni zahtev, troškovi krivičnog postupka i prethodna pitanja (prejudicijalna) pitanja.

3.  POJAM  KRIVIČNOG POSTUPKA

Krivično-procesno pravo je širi pojam od krivičnog postupka, jer se pravom reguliše ne samo tok krivčnog postupka, već i mnoga druga pitanja.
Krivično-procesno pravo kao nauka je takođe širi pojam od krivičnog postupka jer nauka objašnjava mnoge pojmove, institute i načela.

Termin «krivični proces» umesto termina «krivični postupak» je neprihvatljiv, iako ga upotrebljavaju mnogi teoretičari, naročito ruski. Ovo stoga, jer je izraz «proces» svojstven prirodnim i tehničkim naukama, a ne društvenim. Tako na primer, često se govori o procesu rasta biljaka, hemijskom procesu itd.

Na bazi gore iznetog, možemo dati pravu definiciju krivičnog postupka:

Krivični postupak je zakonom uređeni tok  ostvarenja predmeta krivičnog postupka i to uređenom delatnošću krivično-procesnih subjekata.