Kultura

UVOD

Kultura nas odasvud okružuje,iako je najčešće nismo svesni. Živimo u nju uronjeni i zato je ne primećujemo. Slično vazduhu koji dišemo,ona je svuda oko nas,nevidiljiva,a ipak neophodna. Bez kulture ne bismo imali simbole i verovanja koji nas povezuju s drugima u jednu zajednicu,niti jezik kojim komuniciramo sa svojim bližnjima,čak i sami sa sobom,jer teško da može biti misli bez jezika. Bez kulture ne bismo mogli da se formiramo kao ličnosti. Kultura je ono što obeležava različite narode,što čini njihovu osobenu tradiciju,nasleđe i svetinje po kojima se oni znaju i prepoznaju ; istovremeno,kultura u svojim najvišim dometima prevazilazi granice i mostove razumevanja među ljudima. Kultura zasnovana na čovekovoj sposobnosti simbolizacije i duhovnog stvaralaštva,specifična je za ljudska bića i odvaja ih od svih drugih oblika života. Iako i sam jednim delom pripada prirodi,čovek je jedino stvorenje koje opstanak svoje vrste ne zasniva na instinktima nego upravo na kulturi. Nije bez razloga rečeno da je kultura „druga čovekova priroda“.

2.Određenje pojma kulture

Kultura se određuje na mnogo različitih načina. Ona je tako složena pojava da je celokupan njen sadržaj teško staviti u jednu definiciju. Zbog toga se i sociolozi,antropolozi,kulturolozi i drugi retko kada slažu kako odrediti pojam kulture. U mnoštvu definicija koje su do sada ponuđene mogu se razlikovati tri nivoa opštosti i obuhvatnosti :
1.U prvom,najširem smislu kultura je sve ono što nije priroda;sve što je čovek stvorio;sve što je naučeno a ne (biološki,genetski) nasleđeno.  Kao što je već rečeno,čovečanstvo se od svog nastanka služi kulturom radi preživljavanja. Dok je životinjama na raspolaganju samo ponašanje koje je zapisano u njihovim genima,čovek raspolaže i kulturom – suštinski drugačijim mehanizmom prilagođavanja, čiji su potencijali razvoja i usavršavanja praktično neiscrpni. U ovom,najopštijem smislu,kultura se deli na materijalnu i nematerijalnu. Prva obuhvata predmete stvorene ljudskom rukom – tehničke izume,oruđe,kao i oružje,mašine ,građevine,artefakte;ponekad se ovaj aspekt naziva civilizacijom. Drugu,nematerijalnu kulturu sačinjavaju apstraktne pojave kao što su ideje,vrednosti,verovanja,stilovi ili običaji.
2.Ako se posmatra malo konkretnije,kultura se odnosi na odlike načina života jedne zajednice,najčešće jednog naroda,po kojima se on razlikuje od drugih naroda:to su običaji,vrednosti,obredi,verovanja,pogledi na svet. Na to mislimo kada kažemo japanska kultura,srpska kultura ili kultura Inka. U ovom smislu,kulturom se bave nauke antropologija i etnologija,te se obično naziva antropološkim značenjem kulture.
3.U najužem značenju kultura označava procese i proizvode čovekove stvaralačke aktivnosti u raznim oblastima duha: pre svega misli se na različite vrste umetnosti (književnost,slikarstvo,vajarstvo,muzika,film ,pozorište),a isto tako se tu mogu ubrojati filozofija i nauka. To je humanističko značenje kulture.