Ljudska prava

PRVA GRUPA PITANJA
1. Pojam i priroda ljudskih prava
Ljudska prava su samo ona subjektivna prava koja se ne duguju državi i njenoj volji, već ih ljudsko biće imasamim tim što je ljudsko biće, odnosno stiče ih samim rođenjem a ne voljom i milošću države. To suelementarni politički i socijalno-ekonomski zahtevi građana u odnosu na državnu vlast i društvo u celini, čijeostvarivanje je preduslov za biološku, političku i kulturnu egzistenciju pojedinca, odnosno život u uslovimadostojnim čoveka i njegovog dostojanstva.Ljudska prava, odnosno vrednosti koje su u njima sadržane, imaju izuzetno važnu socijalno-političku funkciju uodređivanju legitimiteta državne vlasti, jer samo ona vlast koja poštuje ljudska prava je legitimna i moženormalno funkcionisati. Osnovne karakteristike ljudskih prava su: univerzalnost; njihova esencijalno politička priroda; kao i njihov imunitet od državne vlasti.

• Univerzalnost znači da ona podjednako pripadaju svim ljudskim bićima bez razlike.
• Esencijalno politička priroda znači da se ona ostvaruju ili krše u državno-pravnom poretku i usmerena su na državnu vlast. Primena ili kršenje ljudskih prava je suštinski element procesa vršenja suverene vlasti svake države.
• Imuniteti od državne vlasti (civilne slobode) predstavljaju pravnu obavezu državne vlasti da se ne meša i ne ometa građane u vršenju ovih prava (npr. slobode kretanja, slobode izražavanja, mirnog okupljanja…). Ti imuniteti štite građane od zloupotreba državne vlasti.

 
2. Istorijski razvoj (od ideje ljudskih prava do medjunarodnih ljudskih prava)
Najmlađa generacija nastala je uviđanjem ljudskog bića da će prava prve i druge generacije postati besmislena ako se ne zaštiti čovjekova okolina ili nastane opšta glad ili svjetski rat, pa se u nekim instrumentima garantuju prava, kao što su pravo na mir ili pravo na razvoj. Bez obzira na ovakvu klasifikaciju smatra se da sva ljudska prava predstavljaju jednu cjelinu. Opasno je tvrditi da su neka važnija i preča od drugih.

3. Klasifikacija osnovnih ljudskih prava
Ljudska prava i slobode mogu se klasifikovati na osnovu različitih kriterijuma. Ako ih klasifikujemo na osnovu mogućnosti da se neka prava mogu ostvariti putem tužbe, možemo ih podijeliti na:

• utuživa (justicable), i
• neutuživa (non-justicable).

Mnoga prava ekonomske prirode, kao npr. pravo na rad, nemoguće je ostvariti u sudskom postupku protiv države. Država, naime, ima obevezu da stvara ekonomski ambijent kako bi se to pravo ostvarilo a ako ne uspije vlada ili država može ekonomski propasti, ali pojedinac neće ostvariti to pravo.Prema kriteriju koji se odnosi na ostvarivanje ciljeva ili prava u društvu, tada ih dijelimo na: građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava.