различите друштвене последице, нарочито на осетљиве групе становништва, због разлика у
степену рањивости и њихове социјалне искључености које битно утичу на способност
избегавања и санирања ризика. Родне улоге, друштвене норме и неравноправности између
мушкараца и жена имају утицаја на изложеност ризику, перцепцију ризика, способност
одговора на ризик и спасавање, као и различите психичке и физичке последице, али и на
потенцијал за опоравак и обнову након елементарне непогоде.

ПОПЛАВЕ У СРБИЈИ, МАЈ 2014.

Дефинисање

појма поплава

Поплава је природна појава која означава неуобичајено висок водостај у рекама и

језерима, због кога се вода из речног корита или језерске завале прелива преко обале на
околно подручје. Такође означава и нешто ређу и обично краткотрајну појаву која се догађа
на обалама мора.

Узроци поплава река и језера најчешће су велике падавине, односно нагло топљење

снега и леда, док је код мора и великих језера узрок обично потрес, неуобичајено снажна
олуја или деловање вулкана.

Највећи значај за образовање поплава имају падавине. Киша одмах доводи до пораста

водостаја, а снег тек приликом отапања. На висину поплавног таласа, на првом месту, утичу
количине падавина и величина слива захваћена њима. Пљусковите кише обично трају кратко
и имају локални карактер, док дуготрајне кише захватају цео слив или велике делове слива.
Најопасније су, свакако, циклонске или фронталне падавине које у једном подручју трају 2-3
дана. Такве циклонске падавине су, маја 2014. године захватиле и нашу земљу.

Циклон Тамара

Поплаве на Балканском полуострву

су дошле након обилних падавина и снажног

циклона који је захватио централни део Балканског полуострва у мају месецу 2014. године.
Падавине су обухватиле цео Балкан 13. маја 2014. године.

Развој циклона

Циклон „Тамара“ захватио је подручје средње и југоисточне Европе 13. маја 2014.

године. Центар циклоналног поља био је над Србијом и Босном и Херцеговином, где је
између 13. и 15. маја излучена велика количина падавина, највећа икада забележена од када се
воде метеоролошка осматрања. Слабљење и нестанак циклона започето је током 16. маја.

За време овог циклона су забележене рекордне количине падавина- више од 200 мм

кише је пало у западној Србији током једне недеље, што је једнако количини тромесечних
падавина под уобичајеним условима. Велике падавине су довеле до брзог и великог повећања
нивоа великих река у Западној, Југо-западној, Централној и Источној Србији, на Сави,
Тамнави, Колубари, Јадру,Западној Морави, Великој Морави, Млави и Пеку.Највише кише
пало је у сливу реке Саве.

Обреновац је био најтеже погођен поплавама, а процењено је да је 90% насеља

потопљено. Цело насеље од око 8700 становника је евакуисано. Поред Обреновца се налази
термоелектрана Никола Тесла, највећа термоелектрана у Србији, која даје скоро 50%
електричне енергије у Србији. Међутим, она је остала непотопљена захваљујући добрим
интервенцијама. Термоелектрана Костолац, која даје 11% електричне енергије Србије, је била