Maloletnička delikvencija

Problem maloletničke delikvencije je sve složeniji i univerzalan, i programi za prevenciju kriminala ili su ne prilagođeni za adekvatno rešavanje problema ili ne postoje. Društveni odnosi koji obezbeđuju gladak proces socijalizacije propadaju životne putanje postaju raznovrsnije i manje predvidljive. Brzi rast populacije, nedostupnost stambenih i pomoćnih usluga, siromaštva, nezaposlenosti i nedovoljne zaposlenosti među mladima, pad u nadležnosti lokalnih zajednica, prenaseljenosti u siromašnim gradskim područjima, razdvajanje porodice, i neefikasni obrazovni sistemi su neki od pritisaka kojima su mladi ljudi izloženi i što dovodi do okretanja mladih ka kriminalu.
Omladina danas, bez obzira na pol, socijalno poreklo ili zemlji boravka, podleže pojedinim rizicima, ali takođe se suočava sa novim mogućnostima – neke korisne a neke potencijalno štetne. Vrlo često, se iskorišćavaju ilegalne mogućnosti kada mladi ljudi čine različite dela, postaju zavisni od droge, i koriste nasilje protiv svojih vršnjaka.
Statistički podaci pokazuju da je u skoro svim delovima sveta, sa izuzetkom Sjedinjenih Američkih Država, stopa mladih kriminalaca porasla 1990-ih. U zapadnoj Evropi, jedna od nekoliko regiona za koje su dostupni podaci, hapšenja maloletnih delikvenata i maloletne prestupnike povećana je u proseku za oko 50 odsto između sredine 1980-ih i krajem 1990-ih. Zemlje u tranziciji su bili svedoci dramatičnog porasta delinkvencijske stope; od 1995, nivo maloletnih kriminalaca u mnogim zemljama u Istočnoj Evropi i Zajednici nezavisnih država su porasle za više od 30 procenata. Mnogi od krivičnih dela su u vezi sa zloupotrebom droga i prekomerne upotrebe alkohola. Većina studija i programa koji se bave maloletničkom delikvencijom fokusiraju se na mlade kao prestupnike. Međutim, adolescenti su takođe žrtve krivičnih ili drugih dela. Kontinuirana pretnja viktimizacije ima ozbiljan uticaj na socijalizaciju mladih ljudi i o njihovoj internalizaciji normi i vrednosti šireg društva. Prema podacima o zločinima registrovanih od strane policije, više od 80 odsto svih nasilnih incidenata se ne prijavljuju.