Međunarodni marketing

Međunarodni marketing

1.    Medjunarodni Marketing je sprovodjenje poslovnih aktivnosti koje usmeravaju tok proizvoda I usluga ka potrosacima korisncimavise od jedne zemlje
2.    Kod globalne strategije bitan je : primena globalne strategije, ali I prilagodjavanje lokalnim trzistima
3.    Medjunarodne-globalne orijentacije menadzmenta (poznate kao EPRG okvir) su: ETNOCENTRICNA, POLICENTRICNA, REGIOCENTRICNA, GEOCENTRICNA
4.    Podsticajne snage globalnog marketinga su (navedite minimalno 5) : 1. ekonomija obima, 2. ime marke, 3. pristup jeftinim resursima, 4. subvencije, 5. izbegavanje trgovinskih barijera, 6. pristup nacionalnim podsticajima
5.    Ogranicavajuce snage globalnog marketinga su: Menadzment miopija, organizaciona I nacionalna kultura
6.    Svetska Banka je razvila system klasifikacije zemalja, prema nivou ekonomskog razvoja koristeci kao osnovu:
INFLACIJU, BRUTO NACIONALNI DOHODAK, BROJ STANOVNIKA.
7.    Karakteristike zemalja sa niskim dohotkom (prema klasifikaciji Svetske Banke) su: ogranicena industrijalizacija I visok procenat stanovnistva angazovanog u Poljoprivredi I proizvodnji osnovnih poljoprivrednih proizvodaza zivot, visoka stopa Nataliteta, niska stopa pismenosti, veliko oslanjanje na inostranu pomoc, politicka nestabilnost I nemiri.
8.    Karakteristike zemanja sa srednje-nizim dohotkom (prema Svetkoj Banci) su: glavna konkurentna prednost ovih zemalja je u zrelim standardizovanim, radon –intezivnim industrijama, osnovni marketing koncepti se mogu primeniti tako da se dizajniraju proizvodi koji odgovaraju potrebamai prihodimana trzistima manje razvijenih zemalja.
9.    Karakteristike zemalja sa srednje- visim dohotkom: procenat stanovnistva angazovaan u poljoprivredi se smanjuje, ljudi se usmeravaju prema industrijskom sektoru I povecava se stepen urbanizacije, plate zaposlen su znatno manje  u odnosu na razvijene zemlje, zemlje u ovoj grupi ubrzano se industrijalizuju.
10.    Karakteristike zemalja sa visokim dohotkom: osim nekoliko naftom bogatih nacija, zemlje ove grupe su dostigle svoj sadasnji nivo dohotka u procesu ekonomskog razvoja, vaznost usluznog sektora je vise od 50% bruto nacionalnog dohotka
11.    Nivoi ekonomske integracije su: zona slobodne trgovine, carinska unija, zajednicko trziste I ekonomska unija.
12.    Zona slobodne trgovine: se formira izmedju dve ili vise zemalja , kada se dogovore da ukinu sve interne barijerepri medjusobnoj trgovini, I mogu da uspostavljaju nezavisne trgovinske politike prema zemljama koje nisu clanice.
13.    Carinska unija: pored eliminisanih internih barijera za trgovinu, zemlje uspostavljlaju zajednicke eksterne barijere.
14.    Zajednicko trziste: pored ukidanja internih I ukidanja eksternih barijera, zajednicko trziste omogucava slobodno kretanje faktora proizvodnje, ukljucujuci radnu snagu, capital I informacije.   Primer: system integracije Centralne Amerike
15.    Ekonomska Unija: ukidanje internih, formiranje eksternih barijera I slobodni tok faktora. Potrebna je kordinacija I uskladjivanje ekonomske I socijalne politike u okviru unije. To je zajednicko trziste za proizvode, usluge I capital.