Ako   se   menadžment   posmatra   kao   proces   upravljanja   organizacionim   sistemima   i
poduhvatima,   onda   detaljna   analiza   ovog   procesa   zahteva   da   se   ovaj   kompleksni   proces
posmatra kao skup pojedinačnih podprocesa od kojih se sastoji. Ovi podprocesi, faze ili
funkcije, kako se negde u teoriji nazivaju, obuhvataju skup svih aktivnosti u odgovarajućoj
oblasti koje je potrebno obaviti da bi se određeni sistem ili poduhvat na efikasan način doveo
u napred utvrđenog cilja. Proučavanje procesa upravljanja ima fundamentalno značenje za
globalna i parcijalna istraživanja funkcionisanja i razvoja organizacionih i poslovnih sistema.
Zbog   toga   je,   u   sklopu   opšteg   proučavanja   menadžmenta,   neophodno   posebnu   pažnju
posvetiti   proučavanju   procesa   upravljanja   organizacijom   i   poslovnim   sistemima   i
podsistemima koji ovaj proces čine. Pođimo, najpre, od razmatranja samog pojma upravljanja
i od osnovnih kibernentskih definicija pojma upravljanja. U opštem smislu, pod upravljanjem
se podrazumeva kontinualno dejstvo akcija kojima se, uticajem na parametre sistema, sistem
prevodi   iz   jednog   stanja   u   drugo.   Odnosno,   pod   upravljanjem   se   podrazumevaju   izbor   i
realizacija upravljačkih akcija kojima se određeni sistem prevodi iz postojećeg u novo stanje.
Ako sledimo poznatog kibernetičara A.T. Lernera možemo cictirati: „Upravljanje je dejstvo
na objekat koje poboljšava funkcionisanje ili razvoj datog objekta, a koje je izabrano iz
mnoštva mogućih dejstava, na osnovu za to raspoložive informacije“. Upravljanje se vezuje
za dostizanje ciljeva sitema, pa se u tom smislu, i definiše kao kontinualan proces koji je
usmeren ka realizaciji ciljeva sistema. To je proces kojim se dejstvuje na sistem da bi on
dostigao definisane ciljeve. U osnovi, ciljevi sisrema predstavljaju buduća stanja koja sistem
želi dostići. Da bi ste dostigli postavljeni ciljevi, tj. da bi se mogao realizovati definisani
razvoj, sistem, odnosno funkcionisanje sistema, se mora usmeravati i voditi ka ciljevima što i
predstavlja upravljanje.
Pročavanje   upravljanja   preduzećem   ili   drugom   organizacijom,   kao   celovitog   procesa,
predstavlja   veoma   kompleksan   i   težak   istraživački   problem.   Veliki   broj   i   raznovrsnost
uticajnih   faktora   koji   izazivaju   i   uslovljavaju   mnogobrojne   aktivnosti,   zatim   njihovee
međusobne veze i odnosi, tako komplikuju problem da ga je verovatno nemoguće u celini
rešiti. različiti autori iz menadžmenta smatraju da je istraživanje upravljanja organizacijom
veoma težak i kompleksan problem koji zahteva dugotrajnne istraživačke napore. Rezulatati
istraživanja   mogu   biti   neizvesni   i   nepouzdani   zbog   toga   što   organizacije   egzistiraju   u
različitim društvenim i ekonomskim sistemima. Podela koju predlaže J.L. Massie navodi
sledećih sedam funkcija ili podprocesa koji čine proces upravljanja:

1. Odlučivanje - proces izbora najbolje akcije između više raspoloživih alternativa,
radi postizanja željenog cilja.
2. Organizovanje - proces određivanja strukture i raspodele poslova.
3. Kadrovanje - proces odabiranja, obuke i promocije kadrova.
4. Planiranje - proces predviđanja budućnosti.
5. Kontrolisanje - proces merenja tekućih izvođenja i vođenja prema određenim
ciljevima.
6. Komuniciranje - proces u kome se ideje prenose na druge, u svrhu dobijanja
željenog cilja.
7. Vođenje (usmeravanje) - proces u kome se podčinjeni vode prema zajedničkim
ciljevima.

2. Proces planiranja

Planiranje predstavlja početnu fazu procesa upravljanja, u kojoj se definišu ciljevi preduzeća i
određuju mere i akcije za dostizanje ovih ciljeva.
S obzirom da je jedan od osnovnih ciljeva procesa planiranja smanjenje neizvesnosti i rizika
koji nose budue aktivnosti i događaji, proces planiranja obuhvata i predviđanje budućih stanja
i događaja. Predviđanje omogućava da se definišu ciljevi koje u budućnosti želimo dostići,
što predstavlja jedan od osnovnih zadatka procesa planiranja.
Planiranje mora da bude fleksibilno, spremno da unosi promene i da, eventualno, menja
definisane ciljeve i akcije. Sve to dovodi do toga da se proces planiranja definiše kao
neprekidan i stalno ponavljajući proces, koji nema svoj kraj.

2.1. Planiranje u preduzeću

Posmatrano   u   sklopu   globalnog   procesa   upravljanja   preduzećem,   planiranje   predstavlja
primarnu i osnovnu fazu ovog procesa.
Planiranje predstavlja sagledavanje mogućih budućih stanja u kojima se preduzeće može
naći, i određivanje aktivnosti čijom bi realizacijom zauzelo u budućnosti najbolje stanje.
Plan   predstavlja   proizvod   planiranja,   dokument   u   kome   su   zapisane   planske   akcije   koje
karakterišu   proces   planiranja.   Plan   izražava   jedno   određeno   buduće   stanje,   u   tačno
ograničenom   i   fiksiranom   vremenskom   proseku.   Kroz   stalne   promene   i   dopune   plana
izražava se i neprekidnost procesa planiranja.
Pored   kontinualnosti,   vrlo   bitna   karakteristika   je   integralnost   planiranja.   Integralnost
planiranja ogleda se u neophodnosti da se planiranjem obuhvati celokupan sistem, sa svim
podsistemima i elementima, vezama i odnosima koji ga čine.
Planovi   se   koriguju   i   prilagođvaju   novim   promenama   u   uslovima   koji   su   nastali   u   toku
njihove realizacije, i ova korekcija obično obuhvata pronalaženje novih načina i sredstava  za
realizaciju   postavljenih   ciljeva,   a   ponekad   čak   i   promenu   i   prilagođavanje   samih   ciljeva
preduzeća.
Revizija plana je stalna i zahteva unišenje svih promena koje u međuvremenu nastaju. Stalno
pomeranje horizonta  planiranja unapred,  iz godine  u  godinu,  može  izazvati  i  potrebu  za
odgovarajućim promenama u ciljevima.
Neophodnost neprekidnog prilagođavanja plana novim uslovima zahteva dobar informacioni
sistem   i   posedovanje   odgovarajućih   programa   kojima   bi   se   ostvarili   dinamičnost   stalne
revizije i poboljšanje plana.